Delo

ПУШКИН II РУСКИ ПЕСНИЧКН РЕАЛНЗАМ 315 ранџе зру... 0, та испричај ми, како жене тамо знају да побожност умилно споје са љубављу и да испод мантиле дају уговорени знак; кажи, како пада писмо иза решетке, како се златницима успављује надзор мргодне тетке; кажи ми, како љубавник од двадесет годнна дрхти и врн иод прозором, плаштом умотан“. Пушкин овде описује туђе одушевљење за милине доколног живота, за сладострашће, за леност и т. д., но немогуће је не опазитп да тај описпвани живот и њега у највећој мери заноси, да и песник за њпм као за идеалом жуди. Све то он описује с таким усхитом, с таким полетом и патосом, какав ћемо узалуд тражити код њега при обради оних предмета, којим се бавила књижевна. епоха, која је следовала његовом времену. Ко је иоле познат са погледима руског песничког реализма на животне појаве и са рефлектујућим духом, којн обележава руски реалнп роман и приповетку, тај ће одмах уочити да између Пушкнновог описа руског живота и описивања реалнстичког романа постоји бнтна разлика. Што Пушкин одобрава, хвали н не ретко као идеал представља, то реализам куди и осуђује, и, према томе, сасвим је неумесно гледати у Пушкину зачетннка и творца руског песннчког реализма, као што се то много пута покушавало и раније, и сад. Но они писци, који заступају мисао да је Пушкин творац песничког реализма, налазе да Пушкина и реални правац у песништву зближује и у органску везу доводи та околност, што се код Пушкина налази известан број несмотвора, прожетих високим хуманим осећањима, који су један од најбитнијих елемената у садржини руског песнпчког реализма. Таких песама има Пушкин две врсте. Једне су социјално-политнчке природе (Село, Када се свршавао велики триумф, Споменик и др.), а друге су узете из области песниковог личног живота. У првој, соцнјално-политичкој групи песама песник исказује своју љубав према народу, жели његово ослобођење из ропства. Ноја сахмвећ напред указивао на то, да поред тих песама имамо нсто толнки број Пушкинових производа, у којима се песник одриче својпх лнбералних тежњи и захтева. Песник у једном свом писму из 1823 год. назива своје народољубиво писање — „либералним трабуњањем“ и пише од то доба у правцу, који искључује правац „Села“. Ту спадају напред чешће спомињане песме: Простота, Песник, Песнику, Пз VI Пиндемонте, а нарочито песма