Delo

320 Д Е Л 0 Историјом света није се баш тако озбиљно бавио, али је волео и знао све анегдоте од Ромула до данашњег дана. У стихотворној уметности био је врло слаб — јамба од хореја никако није могао разликовати. Но за то је показивао несвакидашње способности у љубавничкој науци — агз ашапсИ је ирекрасно постигао. „Све што је знао Евгеније, — читамо у роману, ја немам времена да вам испричам; но опо, у чем је био прави геније, што је знао боље од свих наука, што је за њ још у данима ране младости било и труд, и м.ука, и велика наслада, што је по вас дан занимало његову сетну леност — то беше наука нежне страсти, коју је опевао Овидије Назон...“ У потпуном складу са несолидним, површним и штетним васпитањем, стајале су и његове моралне диспозиције. У свом понашању ирема околнни нпје пмао никаквих скрупула. Доцније ћемо видети како је свуда и на сваком кораку, често безразложно, презирао људе, како је пз снтпих себичњачких обзира чак и најбољег пријатеља убио — но овде, па почетку романа, дознајемо за овако његово понашање према својој околини. (Реч .је о његовом држању према женском свету.) „Како се рано знао претварати, нритајиватн наду, ревноватп, разуверавати, нагнати некога да му верује, правптн се мрачан, венути од туге, показивати се охол и послушан, и пажљив и равнодушан! Како је мучно био ћутљив, како ватрено лепорек, како лп небрежљив у љубавнпм писмима! Једним дишући, једно љубећи, како се, тобоже, знао заборављатн. Како је поглед његов био брз и нежан, стпдљив и дрзак, а, кад би затребало, како је знао наједаред заблистати послушном сузом“. И кад би на тај начпн постигао што жели, кад би му пошло за руком да заљуби у себе невпн и неискусни женски створ, тада би се постарао да добије пристанак на потајни састанак, на ком је, онако у тишини и између четири ока — давао девојцп лекције и савете, који су исту разочаравали и понижавали. На другим пољима живота Оњегиново је понашање још лошије. Он није навнкао ни на какав ни фнзички, ни умнп рад, он нроводи свој живот тачно на онај начин, који нам је познат из великог низа Пушкинових анакреонтских, епикурејских посланица. Оњегин све своје време и у престоници и у селу про-