Delo

ПУШКИН И РУСКИ ПЕСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ 321 води у естетичком леновању, у сталном „жртвовању Бахусу и Купидону“. Сваки дан леже да спава тек у зору, устаје после пола дана; посредством новца, исцеђеног из голих, гладних и оглупелих сељака-робова, он посећује скупе ресторане, у којима измишљава егзотичне обеде, да би што боље надражио апетит за разноврсна скупа и по здравље убитачна внна. Ево једне слике његова благовања у скупом петроградском ресторану: „Већ је мрак: седа у саонице. „Терај терај!“ разлеже се глас; смрзнутим прахом посребрена је огрлица од дабра. Полете к ТаЈоп-у:1 он је уверен да га тамо већ очекује Каверин; уђе — а запушач од боце полете према тавапици, прсну струја винске комете, пред њим је крвави гоабБћее! н трифле — наслада младићских година, најбољи цвет француске кујне, и штрасбуршка нетакнута паштета међу живпм лимбуршким сиром1 2 и златним ананасом“. Поручавши тај обед, Оњегин хита даље и јавља се у позоришту, на баловима, на седељкама — и свуд је његово понашање равно досад описаном. Спремајући се после позоришта за посету породицама, које су га звале на посело, Оњегин се наново облачи, „прави тоалету“, која уме да траје добра три сата. Ево описа једног његовог облачења: „Да ли да опишем у верној слици усамљенп кабинет, где се одлични васпитаник моде облачи, свлачн и опет облачи? Све гато великим прохтевима продаје педантни Лондон и што нам по балтијским таласима доносн за наша дрва и сало; све што гладни укус у Паризу, изабравшп корисни занат, измишљава за забаве, за раскош, за помодну разблуду — све је то украшавало кабинет мога филозофа од осамнаест година. „Ћилибар на цариградским лулама, порцелански и металски украси на столу, а у точеном кристалу миомириси, наслада разнежепих чула; чешљићи, челичне тестерице, праве и криве ножнице и око тридесет врсти четкица за нокте и за зубе... Други Каверин, мој Евгеније, бојећи се суревњивих осуда, био је у оделу великн педант и кицош. Он је најмање три сата нроводпо пред огледалима и, излазећи из облачионице, бивао је сличан несташној Венери, која би се обукла у мушке хаљине па пошла у машкаре“. Оњегин иде на посело. Доведавши свог јунака у друштво, 1 Познат ресторатер петроградски. 2 Сир по коме гампжу црви.