Delo

ПУШК1Ш II РУСКН ПЕСНИЧКИ РЕАЛИЗАМ 329 шености, као што то већнном чини Пушкин, — но би га просто одлучно осудили, те пли би његов карактер и иоступке обележнлн као негативне појаве живота, или би од њега начинили карикатуру, као што је то и иредлагао један крптнчар шездесетих година. Но Пушкин то није учинио, нити бп он то могао учинити из простог разлога, што он сам, кад је писао ирву главу свог романа, није стајао внше од свога јунака, што је он сам дуго година живео таким жнвотом и што је до краја свог живота одобравао многу и многу црту карактера Оњегинова. Цртајући свога јунака, Пушкин му је позајмио многе своје црте. П. Кудрјевцев у својој биографији Иушкина,1 наиисаној по класичним изворима, описујући живот Пушкпнов на југу Русије (1820—1824), где је песник иисао ирву главу Евгенија Оњегина, вели да је Пушкин у Кишињеву досиео у друштво, чији се морални захтевп нису одликовали строгошћу; карте и лумиовање сачпњаваху битни елеменат у садржинн друштвеног живота. Иушкин се опет иађе у условима, који су иодсећали на његов нерасудни жнвот у Петрограду... Опет се отпочеше игре Баха и Кпириде и нераздвојне са њима свађе и двобоји; ирема својој околини Пушкин иостаде дрзак, свадљнв и необуздан; он као да је намерно пшао ускос друштвеном реду и моралнпм захтевима. Помути му се и религиозно осећање: песник наппса иародију на молитву ЈефремаСирина, дође до исмевања религпје и Светог Писма...“ Средину, у којој је Пушкин три годнне провео у Кишењеву, назива П. Кудрјавцев „морално блатњавом атмосфером“. Од тог живота једва да је мало што био бољп Пушкинов живот у Петрограду, где је песник, ире прогонства на југ Русије, живео неколико годпна. А сви бпографи слажу се у томе, да ни атмосфера у родитељском дому песниковом ннје била довољно подесна за стварање довољно озбиљпих и моралних иогледа на свет. После свега тога није се чудити, што се и у Пушкиновим краћим саставима н у Евгеннју Оњегипу опажа извесна слабост и колебљнвост моралног осећања песннковог, услег чега је целпна његових иесничких ироизвода лншепа оног једноставног, строгог и доследног моралног духа, 11 П. КудрнвцевЂ: А. С. ПушкппЂ. Главшле моментгл его жпзнп и лптературнаго развштн. (Сборнпкг. статеи по поводу столт.тпиго гобилен А. С. Пушкпна, Издаше гаев. педаг. об1Ц.). Шевт>, 1899 г.