Delo

338 Д Е Л 0 Два дана доцније доби Полањецки од Машка уговорено писамце о растанку. „Одлазим данас — писао је Машко. Потрудићу се, разуме се, да допаднем до тебе али на сваки случај кажем ти збогом и за све доказе пријатељства које си ми указивао. Нека ти Бог да бољу срећу, него она што је којом је мене досада даривао. Јако бих желео да се на који мпнут видим с тобом, п ако ми буде могуће доћи ћу у твој контоар око четири часа. Међутим молим те опет да будеш мукајет мојој жени и да је примиш са твојом женом, кад је свет напусти. Тебе молим да ме пред њом браниш од светског оговарања. Одлазим у Берлин, вечерас око девет, и потпуно јавно. Збогом, и у сваком случају буди здраво, и још једном тп хвала на свему. Машко. Око четири часа по подне Полањецки оде у контоар али читав сахат чекао је узалуд. — „Неће ни доћи — помисли још и боље“. Он пође дома осећајући потпуно задовољство што му пође за руко^м да се отараси сусрета пуног тешкоћа. А у вече га већ поче бивати жао овога Машка. Мислио је и то да је то био човек којн није ишао правим путем, али се намучио, кукавац, и најзад панрено платио; да се то све могло напред знати; и да онн што су то предвиђали кад су ипак били на пријатељској нози с њим, прпмали га и ишли к њему, не треба сад да га осуђују, кад је он већ пао. Појмио је исто тако колико ће Машку бити пријатно да га види на станици и, после малога колебања, оде. Успут се сети да ће вероватно наћи тамо и госпођу Машкову, али је знао да ће се и иначе с њом виђатп те је држао да би бојазан од тога била права прљава несмелост. У тпм мислима стиже на перон. У маленом салону прве класе било је већ нешто света, а на столу била је хрпа путничких торба, али нигде не могаде оназити Машка, и тек кад добро разгледа познаде у младој забрађеној дами, у једном углу, госпођу Машкову. — Добро вече — рече јој прилазећи. — Дошао сам да испратим вашег мужа. Где је он? Она му одговори лаким покретом главе и хладним речима, по њену обичају.