Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 339 — Мој муж купује билете, Сад ће бити ту. — Како билете? Да ли и ви не идете с њим. — Не; мој муж купује билету. Даљи разговор под тим околностима изгледао је врло тежак, али ускоро дође и Машко са возним слугом, којему даде билет и новце да му експедује ствари. По оделу и изгледу Машко је личио на каквог дипломату на путу. Полањецки се преварио мислећи да ће се Машко силно обрадовати његову доласку. Видећи га Машко истина рече: „Ах како сам ти захвалан што си дошао“ — али и то некако нехатио и брзо, као кад је човек при путу. — Но, све је добро — рече осврћући се по сали — све је готово. Али где су то моји ручни ковчежићи! А, ево их. Врло добро! После се обрати Полањецкому и понови: — Хвала ти што си дошао. Онда ми учини бар још једну љубав. Одведи моју жену кући, или бар пођи с њом те јој нађи кола. Теро, господин Полањецки ће те отпратити дома. Имам две три речи још с тобом. Он га узе под руку и поче му живо говорити: — Одведи је. Ја нисам казао зашто идем, али јој ти, онако узгред, реци: како се чудиш да сам ја морао отићи тако а кроз који дан је париица, па да ме тамо што задржи онда сигурно губим. Хтео сам доћи к теби, да те баш зато замолим, али као што знаш... кад се путује! Рок је за седмицу!... Ја ћу се разболети; за мене ће остати мој писар, који је почетннк адвокат и насигурно ће изгубити. Али ће све изгледати као случајно. Жену сам обезбедио. Све је на њено име и неће јој узети једног перцета. Ја сам пмам један план. Отићи ћу у Антверпен друштву за подизање зграда. Ако се погодим, шуме ћу закупити у целом овом крају, али ко зна да ли се у том случају нећу вратити, јер цео је лом на Плошов око те ситнице. Не могу опширније да ти говорим. Да није тих тешких тренутака, које мора да преживи моја жена, не бих се одавао тузи, али ме ту силно дави. Ту показа руком на грло, а после окупи још брже: — Окупила ме несрећа, али несрећа може да напђе на свакога. У осталом сад је сувише доцие говорити о том. Што је било, било. Ја сам чинио све што сам могао, иучинићујош све што могу. А утеха ми је да ћеш и тп доћи до мојег при-