Delo

Д Е Л 0 је приписивала оба појава бојазни Стаховој: хоће ли се све срећно свршити. У тим околностима пролазиле су читаве седмице. Монотонију њихову прекпдала би само писма Швирскога, који је јављао по штошта о Завиловском, чим би уграбио згодну прилику а и о себи. У једном од тих писама питао је у име Завиловскога: хоће ли госпођа Полањецка допустнти, да овај описе својих путних утисака шаље у облику ппсама на њену адресу. — „Нас смо двојица говорили опширно о том — писао је Швирски. — Он је тврдио унапред да ће н вама бити пријатно да имате одјека из оног краја, који у вама буди толико милих успомена, а после да то много олакшава посао кад се пише у облику приватна писма. Он је здрав, иде, једе, спава довољно. Свако вече га видим за писаћим столом и спрема се да пише. Запазао сам да проба и стихове. Али то још не иде, јер до сад, у колико знам, још ништа није написао; држим ипак да ће мало по мало доћи све у ред, али сада пише та писма, која ће му олакшати. Додајем још да госпођицу Јелену помиње са особитом захвалношћу, а кад год се што спомене о госпођици Ратковској њему очи засијају. А ја му често спомињем о њој, јер шта ми кукавцу остаје. Кад нешто није суђено, ту помоћи нема, а кад је некоме суђено да је несрећан то и за зелен бор да се ухвати, и он би се осушио“. Око средине новембра дође нз Рима писмо које забрину доста и господина и госпођу Полањецке. Швирски је писао ово: — „Замислите само, овде је госпођа Броннчбва и госпо ђица Кастели — п ја сам се са њима виђао. Ја сам у Риму као код своје куће те одмах сутрадан по њихову доласку дознам. II знате ли шта сам одмах учннио. Наговорио сам Нгњата а није ми то било тешко, да идемо у Сицплију. Мислпо сам да је боље да буде у Палерму, Сиракузи, или Таормину, па ако случајно и падне у руке „мафије“, јевтиније ће га стати него што га је стало право ношења Линетина прстена за неко време. Као велим ако се морадну кадгод опет састати и мирити, нека нм је са срећом, али нисам хтео да то буде уз моју сарадњу, због свега што се дотле догодило. Игњатјекао здрав, алијош није потпуно дошао к себи, а у том стању могао бн лако учинити штогод на што би после целога века жалио. А што се тиче оннх двеју, одмах сам погодио зашто су ту дошле, и баш сам уживао што сам им покварио рачун; а да сам ја све добро