Delo

346 Д Е Л 0 киним, да се поново дође до односа, не суделује ничим, да су се њој отвориле очи поступком Завиловскога те је видела шта је она, шта је учннила, и да то неће никада заборавити целога својега века. Најзад је још једном поновила да је она свему том крива, и молила ме да тај наш разговор цео саопштим Завиловскому, али не сада, него онда кад је он не узмогне више осуђивати, јер хоће она да га то потресе. „Па; да ли бисте поверовали? Ја видим јасно две ствари: ту је Завиловскога, сама себе морао свакојако силно изненадити, а после и да је несрећна веома, и ко зна да лп не и одиста болесна. Долазило ми на памет и оно што рече госпођица Јелена Завиловска, а што сте и ви поновили; да о човеку не треба сумњати докле год живн. У сваком случају то је нешто необично. Сад верујем да она сама не би пристала све кад би се Завиловскп и хтео вратити к њој, и то само зато што не осећа да је достојна њега. Што се мене тиче, ја држим да на свету има и бољих и племенитијих него што је она, али ни за што на свету не бих радио ништа против ње.“ Даље је питао о здрављу и поздрављао господина и госпођу Бигјелове. То писмо учинило је силан упечатак на све и дало је повода за дискусију Полањецкоме и Бигјеловима. Изашло .је на видело и то колико се сам Полањецки променио. Пређе он не би могао наћи доста речи за осуду госпођице Кастели п не би никако хтео поверовати: да у женскиња те врсте може зазвучати која било струна честитости. А сад, кад госпођа Бигјелова (која је као и све жене била и срцем и душом на странп госпођице Ратковске) изјави да то не буде само вешта тактика госпођице Кастели, рече: — Не, она је за то и еувише млада и изгледа ми у овом искрена. Велика је то ствар, ако она тако отворено признаје своју грешку, јер је доказ да јој је огадила неистнна у животу. А после малог застоја додаде: — Сећам се да је и онај Машко често признавао да иде погрешним путем, али је ипак тражио ван себе узрок, који би га могао оправдати: „Код нас мораш тако“. „То је кривица нашега друштва“. „Плаћам онаковим новцима, какви су по курсу“. 0, колико сам се тога наслушао! II такође то није било истина. Међутим јунаштво је неко устати па рећи: то је моја грдна кривица! И у кога има тога јунаштва, у њему је остало још нечега вредног.