Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ ЗбЗ што је мнловао наредити да се талас онога зла врати само у облику туге, гриже, мука, а не п у облику смрти. После кад се мало умнри, уђе на прстима у женнну собу, а госпођа Бигјелова је већ била код Марине. Марина је радосно погледала преда се веселим погледом, и на први се поглед могло видетп да јој је куд и камо боље. Кад га виде, рече: — А, Сташо... је ли да је добро? — Добро, мила моја! — одговори тизФ Полањецки. Још није било време за гласно изражавање, то он седе крај њена кревета. Али мало за тим, радост и силна љубав према њој тако овладаше њим, да се он наже над њу, обухвати рукама њене ноге покрпвене покривачем, а после паде лицем по покривачу и тако стајаше непомично. II ако је била јако ослабила, смешила се она на њега са задовољством. Гледала је тако минут-два у њега, па носле сасвим као какво дете, срећно што га милују, рече госпођп Бигјеловој, а уз то ноказиваше својим сухим прстом на ону црну косу што је на њеним ногама, па рече: — Воли ме! Сутрадан се осећала још здравијом, а отада је скоро сваки час бивало све боље и боље. Најзад то више није био поступан повратак здравља, него, рекао бп човек, право расцветавање, као нагли повратак пролећа после зиме, што је било чудно и самом лекару. Полањецком је долазило овда онда да запева од радости, која га је сад тако гушила, као пре оно мучење. Држали су је у постељи из сувишне пажње; али како јој се враћаше спага, воља за животом, расположење, почела се једити и свако вече говорити да ће сутра устати. Само је у једном погледу дуга болест и немоћ донела промене у њеној природи, чега ће ускоро нестати са осталим траговима слабости. Та, некада тако мирна и разумна женица, постала је за тако кратко време као неко размажено дете, које често неодступно °апне за разне ствари, па се осећала готово несрећна, кад јој не учине. Разговарајући се с њом, Полањецки бп често отшшео говор на њен начин, те су ове промене производпле вслику веселост. Једном се почела пред њим жалити што јој госнођа Бигјелова не да црна вина. Госпођа Бигјелова се извпњавала да Дело, књ. 37. 23