Delo

354 Д Е Л 0 је дала колико је лекар допустио, а да мора чекати његово одобрење, да може дати више. Полањецки је стаде тешити, говорећи с њом онако, као што је говорио некада са Литком. — Даће детенцету вина, Бога ми ће дати!... Само док дође доктор! А Марина ће на то: — Црнога, је ли!... — И још како^црнога! — одговори живо Полањецки. Обоје за тим ударише у смех, а са њима и госпођа Бигјелова. И као што је у овој соби недавно лебдео страх од смртп и несреће, тако је њу сад често обасјавала радост, као што сунце обасјава. Овда онда су падалп у право расположење, а друштву је долазпо често пута и деда Плавицки, који је, од часа кад му се нашао унук, постао потпуно патријархалан, али некако добродушно важан, што није искључнвало веселост. У осталом било је то разлнчпто; по који пут бн код њега овладало неко високо и свечано држање. Једнога дана донесе завештање и нагна све да га саслушају од почетка до краја. У почетку се праштао дирљивим речнма са животом, ћерком, Полањецким и са унуком, не штедећи при том упустава односно васпитавања његовога, да би био добар унук, син, отац и грађанпн; за тим га огласпо наследником свега што је имао, поред свега што је од Машкова пада имао само оно што му је давао Полањецки, опетјецело вече био узбуђен, са своје доброте, не мање је стога цело вече имао изглед каквог гема, који својом сопственом крви храни малишане. Човек, који се готово поново рађа после тешке болести, пролази који пут кроз све прилике детињства и прве младости само с том једином разликом, што је оно вршено годинама, а у овим приликама иедељама, па чак и данима. Тако је било и с Марином. Госпођа Бнгјелова, која је у почетку називала „бебом“, говорила је у смеху да се беба поступно мења на девојченце, а од овога шипарица. Али се у шипарице почела развијати кокетерија. Сад кад би је чешљали, тражила је, да јој се на колено метне омање огледало, које јој је остало од матере, и пажљиво гледала у њега да види, да ли ће се одиста десити оно, што јој је рекла госпођа Бигјелова: „после жена буде све лепша“. У почетку је огледање није бозна како задовољавало, а доцније све више и впше. Најзад, једнога дана после че-