Delo

356 Д Е Л 0 њецки бити поуздан у њену помоћ. У опште овај мали Полањецки био је лице, које је од првог доласка на свет загосподарило у дому и, што даље, то јаче, не водећи рачуна ни о ком, не мислећи ни на што до о својим потребама и угодностпма. Држећи се те методе у часовима кад не би спавао или сисао занимао се дреком и ширењем својих илућа, и то тако гласно, како то само могу да чине деца у његовим годинама. Тада би га понајчешће приносили Марини, при чем би се отпочињале предуге седељке прп којима се обраћала радознало пажња на све његове душевне особине, и у исто време на тако силно наликовање на оца и мајку. На тај је начпн утврђено да има нос као у матере; утврђено је, даље, да ће бити поуздано велика раста, да је врло живахан и да ће се одликовати ретким памћењем. Госпођа Бигјелова, још док је Марнна била у постељи чпнила је нека опажања на своју руку, која је после свнма објављивала. Једном тако упала је до Марине и пуна радостп живо отпочела: — Замисли, раширно прстиће једне руке а другом, заклела бих се, да их броји. 0 тај ће за цело бити математичар. А Марина сасвим озбиљно одговори: — У том ће бити на оца.. А она је сама раније од свих учипила откриће да је то „веома љупко дете“. Што се тиче Полањецкога он је у прво време гледао у новога госта с чуђењем п неком непоузданошћу. Он је у своје време много волео да има кћер, и то ноглавито стога што је према својој особитој наклоности према деци био уобразно да човек само према девојчицп може бити онако нежан. Ни сам не зна зашто, али је у њему ухватила корена мисао да је мушко одмах у почетку без мало не с брковима, да говори у басу да тутњи као ждребе, коме не вреди ни прићи нежно, јер он прима презриво. Али мало помало, погледајући подуже у оно малено лице што спава у перници почео је долазити до убеђења, да то не само да нпје никакав деран него баш сажаљења достојно живо створење; које је тако мало, слабо, без одбране, којему треба толико старања и љубави, као и ма којој девојчици на свету. Од тог доба постајао је све нежнији према њему, а једнога дана покушао је да га сам однесе Марини, што је у осталом учинио с толико излишне опрезности, а у исто време