Delo

358 Д Е Л 0 професор Васковски, Швирски, Завиловски, госпођица Ратковска. Госпођа Полањецка оздравила, немоћна и срећна изгледала је тако величанствено да Швирски, кад је виде, ухвати се обема рукама за главу и онако искрено, као и обично повика: — Ово доиста прелази свако поимање! Бог и душа, да човек очи изгуби! — Шта! — повика Полањецки дишући бурно од задовољства и самохвалисања, као да је он увек тако мислио о оном о чем су се они тек сад уверили. Швирски одговори: — На колена, свете! Нцшта више нећу рећи! Она га је слушала збуњено, али је у исто време пливала у радости осећајући да Швирски има право. Али се морала забављати с гостима и церемонијом и то у толико више што се у почетку прокрало нешто пометње. Први пар који је требао да држи малога Сташу сачињавали су г-ђа Емилија и Бигјел, други пар сликар и г-ђца Ратковска. Али овај пар стаде се презати и правити неочекиване тешкоће. „Врло би радо... за то је навлаш дошао чак из Италије... то је јасна ствар: али како никад до сада није држао дете при крштењу, то не зна да ли би му се кумче здраво одржало, а нарочито да ли би био срећан у женскињу“. Полањецки се на то стаде смејати и називати га празноверним Талијаном: алп Марина се прва сетила учемује ствар те се користи приликом кад се он извлачећи од посла примицаше прозору и рече му полугласно. — Кумовање у другом пару у том случају не шкоди. Швирски пође за њом очима, насмеја се затим показавши своје ситне чисте зубе п наједаред се окрете госпођици Ратковској па рече: — Истина је да смо тек други пар, те сам на служби госпођице! Сад се сви окупише око младога Сташе, којега је држала на рукама дадиља, одевенога у прозрачни муселин и чипке те је особито изгледао са својом ћелом и избуљеним округлим очицама, у којима се спољни свет механички огледао као у огледалу. Сад га Бигјел узе на руке и отпоче обред. Присутни су слушали обредне речи како треба иажљпво, али млади незнабожац показа изузетно упорство. Прво се стао