Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 359 тако извијати да у мало не испаде Бигјелу из руку, а затим кад се Бигјел одрече сотоне и његових дела, у његово име, учини све колико је год могао да га надвиче, али кад услед дерњаве спази наочаре у Бигјела, прекиде паједаред с дерњавом, хотећи тиме дати на знање: кад на свету има и таквог чуда, онда ту просто треба стати. У осталом и обред би готов и њега предадоше дадиљи, која га одмах мету у прекрасну постељу, кола у облику, што му је Швпрски дао на дар и хтеде га одвести из собе. Али Швирски, који до тада може бити никад у животу ннје гледао из близа тако мало створење и у чијим је грудима срце одавно жудело да буде оцем, задржа дадиљу, наже се, па узе у руке дете. — Пажљиво! Пажљиво! повика Полањецки и притрча. Сликар му се окрете и рече: — Господине, ја сам држао на својим рукама радове Луке дела Робја. И одиста он је тако подизао пажљиво као да је целога века само децу чувао. Он приђе с њим ирофесору Васковскому па га упита: — Па, драги професоре, шта мислите ви о овом младом Арију. — Шта — одговори старчић а раздрагано гледаше у малишана — разуме се да је Арија, Арија најчистије крви! — Будући мисионар? — додаде Полањецки. — Неће га то мимоићи у будућности, неће; као што се ни ви не можете ослободити тога — одговори професор. Како се будућност не може унапред одредити младн се Арија ослободи свих мисија на начин тако несумљпв, шта више тако неугодан, да су га морали предати дадиљи. Али су се госпође и даље забављале њиме, цоктале су устима на њега и наносиле се с њим дотле, докле не дођоше до сталног уверења да је то дете потпуно изузетак, да је томе доказ цело његово држање и треба да је човек слеп код очију па да не позна да ће то бити најлепше момче у граду и још генијално. Геније ипак заспа као да га кадила опише, а у том донеше и обед. Поред свега нријатељства према сликару Марина ипал посади г-цу Ратковску до Вавиловскога. Хтела је, што су у осгалом и сви други желели, да се што разјасни у њиховим односима, јер је поступање Завиловскога било некако чудновато. Швирски је тврдио да он још није дошао на праву меру.