Delo

Д Е Л 0 .'5Г)0 Бмо јо удраЕ, јео и смамао добро, гоиорио наметно, и ако слободније, него пгго је било п{)еђе. Али се кодњега појавила нека слабост мол.с, неки недостатак у иницијативи, нега је пређе у н.ега било у лаобшну. У Игалији би се. заруменео кад му се помене име г-це Ратковске, а кад бн он о њој говорио, одмах би му се очи напуннле сузама. А кадсе вратио на му неко напоменуо да би ваљало походити г-цу Гатконску, а нарочито кад м.у се попудио да заједно пду, рекао је: „А јес истипа!“ и огишао је радо. После тога изгледалоје као даје н заборавио да она постоји. Каткад било је јасно да н.ега друге неке мисли обујмљују његову душу и сву његову душу п сву н.егову моћ душег.ну гутају. Швирскије неко време држао да је то и г-ци Кастели, тако и већ је почео мислити да је Павилонски за то није помињао што је изгубио осећај да оиа постојп или тпм што је оиа изгледала тако далеком да се спомеп иа њу није могао сиорити уједну реалну целииу. Али ппје био тужаи. Па против, овда опда видело се да је весео и да му је мио живот. Пстински тужна и све више повучена у се п тишија била .је г-ца Ратковска. Може бити да је поред оскудпце у срдачним односима са Павиловским, њу болело и друго што, али опа нп о чем н ником није ништа говорила. Марина п г-ђа Бигјелова мислиле су да је то све због држања Навнловскога те се иостараше најсрдачније да јој иомогну. Марпна се с њпм сад нрвп пут видела од како је дошао из Италије, алп је госпођа Бигјелова сваки даи говорила с њим о г-цн Ратковској, хвалећп је, помињући колико јој оп дугује и дајући му па зпан.е: да ваља н ои што да учини за њу. Честити, на супрот својих соиствених тежн.а, говорио му то исто, и Завиловски је све то признавао, али као да није хтео, или да није умео нзвести иравп закључак, говорио је како ће ускоро онет на пут, а још већем плану за путовање, једиом речи о стварима, које су по својој природи искључивале присуство госпођиде Ратковске. Па п сада седећп тако једно поред другога ретко да су проговорилп по коју реч. Завиловски је добро јео и марл.дво, готово нестрпљпво погледао у нова и нова јела, која се дрво стављала нред кумове. Ратковска ,је оиазила, погледа овда опда на њега некнм боним саосећајем, а Марипу је то веА ночело по мало пећи, те, хотећи да заподене разговор међу њима, наже се на сто па рече: