Delo

ПОРОДНЦА ПОЛАЊЕЦКНХ 361 — Ви сте сад баш с пута; прпчајте мени п Стевки штогод о Италијп. Тн зацело, Стевка, нисн досада била у Италији? — Нисам — одговори Ратковска — али сам ту скоро читала неки путопис, али друго је то читатп а друго видети. Она порумене, јер се издала да је чптала о Италији баш у доба кад те био тамо Завиловски. Он рече: — Мене је госиодин Швирски наговорпо да идемо чак до Сицилије, али је тамо била још силна жега; тамо бп ваљало сада нћи. — Ал, добро те сам се сетила — рече Марина. — А писма за мене? Ви сте пре пптали преко Швнрскога да ли бих хтела да ми описујете своје утиске, па после не добих ни једног словцета! Завиловски се наједаред зарумене, збуни се, а затим рече неким чудним, непоузданим гласом: — Та... још нисам могао... Писаћу много, али доцниј^... Чујући те речи по ручку приђе Швирски Маринн и рече, а показа на Зовиловскога. — Знате ли, госпођо, какав он чини упечатак на мене каткад? Скуиоцена порцуланска ваза — разбијена. XXIV Дан-два после крштења Швирски походн Полањецкога у канцеларији да чује како је Марина, а у псто време да поразговара о разним стварнма, које су му лежале на срцу. Кад виде да је одоцнио и да се Полањецки већ спрема да излази, рече: — Немојте због мене остајати. Прозборићемо коју на улици. Светлост је данас тако јака да не могу радити, него ћу вас пратити до куће. — Морате ме за сада нзвинитп јер моја Марина сад излази први пут, идемо до Бигјеловнх на ручак. Сад мора да је већ н одевена, алн имамо још двадесет мннута времена. — Кад већ излазп. значи здрава је. — Хвала Богу, као дрен — одговори весело Полањецкн. — А, мали Арнја? — И он се жестоко држи. — Ах, срећни човече — рече Швирски — кад бнх ја нмао такво маче дома, а да н не говорим н о таквој жени, не знам... као да би лебдео у ваздуху.