Delo

362 Д Е л 0 — Ама нећете веровати колико ми оно мало прионуло за срце. Сваки дан све више, просто нисам се тому надао, јер ваља да знате: мени је жеља била да имам ћерку. — Имаћете и тога — рече Швирски. — Али се ви журите, хајдмо. Полањецки обуче бунду и изађоше на улицу. Мразјебио јак, а дан светао. Свуда се чуо убрзани звук звонцади и прапораца на санкама. — Неки весео дан — рече Полањецки. — Баш ми је мило због моје Маринице, што је овако лепо време. — Вп сте весели, те вам све долазн светло — рече Швирски, а узе га под руку. Наједаред пусти руку Полањецкога, стаде преда-њ и рече с таквим изразом као да би се хтео тући са Полањецким: — Да ли ви знате да имате за жену најлепшу жену у Варшави? То вам ја ево кажем, ја! Н ноче се ударати руком у прса као да би хтео потврдити да то каже он, а не ко други. — Па да! — рече Полањецки, смејући се — а у исто време п најбољу и најчеститпју; али хајдмо, мраз је. А кад га Швирски опет узе под руку, додадепекакоузбуђено: — Шта сам све ја пропатио, док је она боловала, сам Бог да има један.... Боље да то и не спомињем... Просто ме изненадила овим здрављем, али ако Бог да да дочекамо пролеће, учинићу и ја њој изненађење, које ће је обрадовати. — Њу не можете ни с којом упоредити — одговори Швирскњ Ту застаде опет и као с неким чуђењем додаде: — И, кумим те Богом, колико је само у ње нростоте! Неко су време пшли ћутећи, а затим Полањецки поче испитивати Швирскога о његову путовању. — Задржаћу се три недеље у Флоренцији одговори сликар. Имам тамо нека посла. Сем тога зажелео сам се светлости на Сан Минијату, Гиневци у коју сам негда био заљубљен на Чимабусту. Сећате ли се у Санта Марија Новела, у капели Ручели?... После три седнице идем у Рим. Баш сам хтео о томе н с вама да проговорнм, јер ми јутрос рано дође наш Зовилко с предлогом да путујемо заједно. — Е! — учини Полањецки. — Па, јесте ли иристали? — Просто нисам могао одбитп и ако, међу нама будп речено, и ако ми је он по кад што на терету. Ви знате да сам ја