Delo

364 Д Е Л 0 ја учинио више добра за њу, него што она н замишља, макар п на рачун каквог маторог магарца, као што сам ја. — Разуме се да ћемо то учинити — одговори Полањецки. — Хвала вам онда. Пре него што пођем, доћи ћу још једном да се опростимо. — Разуме се, и то увече да можемо поседети мало. Држим да ћете на лето кад се вратпте поседетп и код њих мало заједно са Завиловским. — УЗучпику или на којем другом месту, то се још не зна. Даљи разговор прекидоше јер оназнше Основскога, који је у тај пар излазио из пиљарнице држећи у руци завијен фпшек од хартије. — Погледајте: Основски! — рече Швирски. — Како се променио — одговори Полањецки. И заиста. Основски се силно променио био. Под постављеном капом лице му је изгледало смршало, иожутело и постарело. Бунда као да је висила на њему. Кад виде ова два пријатеља укочи се. Зацело се борио са собом мпнут два: да ли да прође поред њих и да се направи .да их није познао. Али није било ту никог више те он промени намеру, приђе им и непрпродно брзо поче, хотећп чисто да скрене иажњу од онога на што су сви троје мислили. — Добар дан господо! 0, ово се сасвим случајио срећемо, јер ја идем у Притулову, а у град ретко силазим. Купио сам ето грожђа; наређено ми да једем грожђа; али га држе ј струготинама од дрва, те удари на њпх. Данас је мраз — ,јел’те? У селу је сончаннк како ваља. Пођоше сва три напоредо, сви троје у неприлици. Полањецки запита: — Ви ћете зацело у Египат. — Раније сам мислио, и сад ћу можда поћи. На селу мени нема забаве, а самоме ми тешко. Ту нагло прекиде, јер виде да је наишао на клизаву стазу. Они иђаху и даље тако, само још ћутљивије, осећајући ону непријатност, каква се осећа 'кад год се по сили прећутног споразума говори о незначајним стварима а главно, боно место и не додирује. Основски је рад био да се с њима растане. Али као човек који се навпкавао целога жнвота да пази на форме, на пристојност, чак и у највећој несрећи, те се потруди да нађе какав лак и природан начин да се с њпма растане. Али