Delo

I 366 Д Е Л 0 — У свету можда није бнло жене, коју је муж силније обожавао, пего она што је била. — Ето, видите! — рече жустро Швирски. — Жене, господине, у опште узев... Али се паједаред пљесну рукавицом по устпма па повика: — Не! До врага са старим навикама! Зарекао сам се да не чиним никаквих општих извода о женама. — Ја сам споменуо само због тога што је он љу онако обожавао — рече Полањецки — и сад просто не разумем како ће он моћи да живи без ње. — Мора! — заврши Швирски. Основскн је одиста морао, али није знао како ће. У селу и у Варшави, где је на сваком кораку било успомена о њој, убрзо му је жнвот постао немогуће, те се месец дана доцније крене на пут. Али је пошао и иначе нездрав из Варшаве, и назебе у прегрејаном вагону те му у Бечу дође тако тешко, да је морао лећи у кревет. Назеб, који су држали испочетка за инфлуенцу паскоро се окрене на силан тифус. После неколико дана болесник пзгуби присебност и лежао је у хотелу на нези туђих лекара н туђих људи, далеко од.своје куће и својих. Али кад је паступила ватруштина, која му је скухала мозак и помела мисли, учинило му се да гледа поред себе неко лице, на свету најдражије за љега, лице које силно воли, које је волео у самоћн, у болести и у присуству смрти. То му се учинило и онда кад је дошао к себп, али је онда био тако слаб да се није могао ни с места помаћи, ни својих мисли средити. После је те слике нестало. Али је он почео распптивати за њу код сестара милосрднпх, за које се не зна ко их је послао, а које су га најбрижљивије чувале — и поче тужити преко сваке мере. XXV После крштења и одласка Швирскога и Завиловскога Полањецки су опет почели живети затвореним домаћим животом, не виђајући се скоро ни са ким осим са Бигјеловим, госпођом Емилпјом и професором Васковским. Али је њима добро било у тесном кругу блиских пријатеља, а најлепше са самима собом. Полањецки је у то време имао силна посла. У канцеларији је