Delo

ПОРОДНЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 367 дуго седео за столом удешавајући неке рачуне, о којпма ником ништа није говорио. Али чим би свршио посао летео је кући жудније него некада кад је као младожења јурио у стан Плавпцкових. Повратила му се некадања живост, некадање расположење и некадање поуздање за живот. Наскоро је учинио открпће, које се њему самом учинило чудним: не само да жену волн свом душом и срцем,'него је заљубљен у њу као у жену у које нема узнемиреностп и напада; без скокова од претеране радости до очајавања и сумње, него са срцем које се узбуди искрено, са чптавим ројем жеља и са вечито једнаком, свежом осетљивошћу за своје женске чари и неуморном пажњом, којом чува, предвиђа, изједначује, изазива наклоност и за времена избегава да не бп срећу ранпло н изгубнло. „Постајем други Основски — говорио је весело сам са собом, али ја само и могу бити Основски, јер „оно моје“ неће никад бити Основскова“. Често је тако говорио њој самој „ово моје“, али је у тим било и цењења и ласкања. Али је знала да он не би њу волео тако кад би бнла друкчијом, да је све ово ствар њене огромне добре воље и оне чудновате истине која је од ње некако сасвим природна била, као што бије топлота од огњишта. Знао је Полањецкп да је у њега разум био гипчији, мишљење шире а знање дубље него што је то код ње, али је ппак осећао да је све оно што је код њега постало савршеније, постало помоћу ње, и једино помоћу ње. Исто таком само су под њеним утицајем она начела, која су у његову мозгу била само мртва теорнја, сншла и у његово срце где су постала животом. Проценио .је да је не само срећа, него и он сам, да је то њено дело. Било је у том и нешто разочарања у самога себе, јерје сад видео без икакве сумње: да је добно ма коју другу жену да би и он постао ма ко други. Који пут се нросто чудио како га је она могла заволети, али се тада сети њеног израза „служба божја“, и то му је нротумачило све. оа такву жену брак је био такође „служба Богу“, а но том и љубав није била ннкаква дивља сила која ннје у власти човечје воље, него акт добре воље, служба заклетви, служба божјем праву, служба обавези. Мерина га волела зато што је био њен муж. Такваје она била и тако је свршено све! Полањецки дуго није могао да опази, да то све што је он у њој толико цеиио, заповеда просто првп катихизам, који узме у руке, а код ње образовање није отурило катихизме у страну. Може бити да је пису доста I