Delo

370 Д Е Л 0 Било да пристапе или да ме одбије, нек је сам Бог чува, али је ово моја непроменљива одлука“. — Да — рече Марина — али откуда да се то прочује? Али у даљем читању писма Швнрски и на то одговори: „Све су те сплетке могле иостатп због тога што су ме виђали више пута с тим дамама. Сећате ли се да је оно пре, кад сам био у Риму, Броничова прва мени писала, а после, кад сам био код њнх, госпођица Кастели, у место да тражи оправдања, сама се оптуживала. Признајем да ме тиме задобила. Нека рече ко шта хоће, али у отвореном признању кривице бар се честитост пробудила, нешто, чиме, ако се не искупи крпвица, искупљује се душа. И верујте, у овом што говорим има нечег више него моје „меко срце“. Помислите само да је њима сад одиста зло. Мало ли сам пута видео: како се оне снебивају кад хоће да се приближе људима, п како их нримају они који се држе чврсто својих начела. Набрало се код њих толико горчине да, како с правом некад говораше Васковски, сад сама једна другој живот загорчавају. Страшан је то положај у којем се човек још рачуна у друштво, а још се носи терет од скандала скорашњег. Сам Бог нек им помогне! Више бих о том писао, али се сенам како рече г-ца Јелена, човек не треба да очајава док је жив. Кукавна Линета променила се од једа, осушила се и поружњала, а мени је у толико жалије. Жао ми је и г-ђе Броничове што онако досади свету лажући, што она чини из претеране љубави према оној девојци. Сам сам мало пре казао да човек може опростити за неправду, која је њему лично учињена, али човек треба да је какав горила, а не хришћанин, кад не би осетио мало сажаљења према људским невољама. Да ли ћу данас, кад сам видео сву пустош у души Игњатовој, да ли ћу сада имати смелости да одем до њих, не знам, али ми није жао што сам до сад ишао. Људи ће мало оговарати па и престати, а за коју годину, ако Бог да да их доживимо ја и та љупка девојка тамо, видеће да су брбљали онако тек на памет“. Писмо се свршавало наноменом о Основскима, о чијем је ионовном састајању он знао и слушао разне ситнице, које Полањецки нпсу зналн. „Ја држим — говорио је — да је Бог моћнији од људске несталности, а у исто време безмерно милосрдан, и да допушта који пут да по човеку несрећа удара као маљ да би истерао из њега какву честиту искру. Ја сад верујем да се препоро-