Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 371 дила п та Основска. Можда је то наивно, али ја покаткад држим да нема еасвим рђавих људи на свету, видите да је тако нешто било и са госпођом Анетом и да га је неговала у болести. Ох, те жеље! Такав су ми русвај направили у глави, да у скоро нећу имати појма не само о њима него и о чем више“. Даље је још пптао о малом Сташи, поздрав његовим родитељима, а напослетку обећање да ће се вратити првих пролетњих дана. XXVI Прнближавало се колико рано толико и топло пролеће. Крајем марта и почетком априла Полањецки је почео опет излазити и проводити по неколико дана ван дома. II он и Бпгјел били су по неки пут толико заузети да су преседели до неко доба ноћи у канцеларији. Госпођа Бигјелова је држала да то мора битн да они имају какво велико предузеће у плану, али јој је било само чудно што њен муж који је с њом разговарао о свнма пословима и без мало ие гласно мислио нред њом, зашто он сад ћути као заливен. И Марина је опазила да Полањецки има у глави нешто више него обично. Био је према њој нежнији него икада, али јој се чинило да чак у тој његовој нежностн, као и у сваком разговору и милости, има још нека трећа мисао, која га тако свега гута, да не може ни једног тренутка да је се опрости. То је тако бивало јаче свакога дана, а у мају већ пређе сваку меру. Марина се тада стаде размишљати: да ли да запита мужа шта му је, или не. Бојала се да му не буде на досади, али се бојала да он не помислп како се ње његове ствари ни мало не тичу. У тој неодлучности реши се да чека још који дан, надајући се да ће он сам почети разговор о својем предузећу, ма и из далека. Наскоро се после тога даде прилика, дође погодан час. Тог дана се Полањецкп рано врати из канцеларије, а вратп се некако весела лица, и ако озбиљна, те она, погледав му у очи, сасвнм га нехотице запита: — Ама теби се нешто иријатно догоднло? Он само седе поред ње, па, уместо да јој одговори, поче неким чудним гласом: — Погле како је лепо и тоило. Могли би се прозори отворити. Знаш ли о чему сам у последње време непрестано раз24 *