Delo

ПОРОДИЦА ПОЛАЊЕЦКИХ 373 никад ннје надала. Њена јој је мати некада дрхтавом руком написала: „Не удаје се за то да човек буде срећан, него да се изврши обавеза, коју Бог у своје време људима намеће, а срећа је само додатак, дар Божји“. У овај мах тог је додатка било више него што је могло у срцу стати. Било је искушења; било је часова туге и сумњања, али је сад све прошло — и Сташа њу не само да воли као своје очи, него је испунио и оно што јој није обећао. А он ходајући крупним корацима по соби, још узбуђен, али весео и задовољан собом и с неким поносом на лицу: — Сад, Маринче моје, сад ће се тек развити рад. Је ли? Ја се у економији нпшта не разумем, то ће битп твоја ствар. Али ћу бити добар рачуновођа. Радићемо обоје, јер је тај Кремјељ велика ствар. А она одговори склапајући руке: — Златнн Сташо мој, знам ја да си ти то због мене учинио. Али да то теби не шкоди у твојим предузећима. — У предузећима? Мислиш ли ти да сам ја допустио да ме одеру. Ни издалека. Јевтино сам купио, врло јевтино! Бигјел, који се свега плаши, ипак иризнаје да сам добро ћарио. У осталом остајем и даље у задрузи с њим.... Само се тп не бој невоље у Кремјељу, нити некадашњих брига. Имаће се чиме радитн и искрено да ти кажем, кад би нам сада цео Кремјељ пропао у земљу, имали би од чега живети и ја и ти и мали Сташа. — Ја сам сигурна да ћеш ти све то удесити како ти хоћеш, али си Кремјељ купио само због мене — рече Марина гледајући у њега тако, као што би гледала у Наполеона, или у којега другог освајача. — Надам се! — одговори Полањецки. — Зато што ми тамо лежи мати, што тебе волим, и што ти волиш Кремјељ. Али и ти си опет мени отворила вољу за земљом. Сећам се шта си говорила оно у Млецима, кад је Машко хтео продавати Кремјељ Букацкому. Ти и не слутиш колико сам ја под твојим упливом. Ти тако нешто рекнеш, а ја тада нпшта; али то у мени остане и неочекивано се појави. Тако је било и у овој ствари. Сад се и менн самом чини чудно да може човек живети на овој планети, а да не може рећи бар за три лакта земље ово је „моје“. Тако је било ово куповање унапред решено. Можда си опазила како ја од неколико месеци јурим тамо амо. Нисам ти хтео ништа