Delo

388 Д Е Л 0 „Богородице у Зеленнлу“ чува данас бечка галерија, још прилично неслободна у том погледу. Много је слободнија „Богородица са Штиглпцем" —једна пријатна дечја идила, која је само из нежне Рафаелове душе могла проистећи. Мали је Јован, шврљајући пољем, ухватио штиглица н ето га уручује сад буцмастом вршњаку, да му радост причини; а богородица, која до мало час читаше у молнтвенику, презнула је и посматра их. Ова необично љубазна слика, без икакве црквене нримесе, беше свадбени поклон Лоренцу Нази од Рафаела. Приликом једнога земљотреса, срушн се кућа породице Нази и слика се сломије у парчад, која су доцније једва, али ипак доста вешто састављена. Данас се налази у фиорентинској галерији Уфиција. Париски Лувр има трећи и најбољи Рафаелов рад ове врсте, подједнако важан по дубипи уметничке замислн и савршеној техничкој обради. Цвеће и поврће спреда; река, брда и неколико зграда и торњева у залеђу; бело-сави облаци на небу и светлосна повлака дуж видика: — све то, и многе друге појединости, тако су брижљиво и љубављу извођене, да бн ова слика и као пејсаж, без фигура, представљала замашну вредност. Али је њена нрава јачина баш у фигуративном делу. Ту се Рафаел показује не само као велик сликар, већ и као изврстан нсихолог, са свестраним познавањем дечјега бића — онога што би се могло нззвати Бав еш^ КтсШсће. Ми видимо Јована како је, не знајући ни сам зашто и шта га гони на то, савио мало колено пред будућим Спаситељем; и видимо где наги Младенац управља безазлени поглед мајци, као да би запнтати хтео: мати, зашто клечи мој слатки друг? Једино мати, нреображена љупкошћу жене и узвишеношћу богородице, поуздано зна: да големи јади и невоље очекују у будућности ова два света детета крај њезиних ногу. Зато је „Лепа Вртарка“ („Ве11е ЈагсИшеге“) — тако се слика зове — онако дирљиво нежна према њима. Галерија у Будимпешти такође прптежава један занимљив примерак оваког богородичиног нриказа. То је, н ако недовршена, лепа „Мадона Естерхази“, која свога синчића придржава на једном, маховином обраслу, камену, — док се нреко пута мали Јован уииње, да просриче речи на траку. На послетку, овамо спадају и повпше копија са једнога Рафаелова орнгинала, који је незнано куд затурен или упропашћен. Сам мотнв