Delo

1* А ф А К Л сматра се непосредним изналаском Рафаеловим, а нзноси онај ганутљив тренутак, када млада мати, у ирпсуству -Јована, опрезно подпже вео са лица заспала малишана. Слика је позната под именом „Детињега Сна“ и, као што ћемо видети, Рафаел је овај мотив поновио и на једној римској богородици. Прелазимо на трећу, последњу, врсту богородичина прнказа, на свету породицу, којајеуједно и најсложенија. Она ностаје, кад се групи Марија-Младенац-Јован, придруже још; •Јелнсавета, мати трећега, и Јосиф, поочим другога. Тај приказ беше веома омиљен код тадашњих сликара, јер им он највише пружаше могућности, да иокажу своје композиционо умење; али се ииак „света породица*4 није нигде тако успешно неговала, као у талнјанском сликарству. Рафаел је и ту дао најбоље ствари, нарочито у Риму, из две три последње године свога кратког живота; али су прве његове свете породице такође фиорентинског порекла, дакле пз год. 1505—1508. Ми ћемо се задовољити њиховим површним навођењем. „Богородпца с ЈагњетОхМ“ (мадридски музеј Прадо), необично интензивних боја (чивит-плава, алевоцрвена, топложута итд.) и са узајмљеним главннм мотивом од Леонарда да Винчија: мајка помаже сннчићу, да узјашијагње. -Јосиф, ослоњен о палицу и љубазно насмешен, посматра их из позадине. Пзгледа да се сцена збпва за време бегства у Мисир, н као ведар опис родитељске среће остаће увек радо гледана. „Богородица под Палмом“ (збирка лорда Елесмнра у Лондону), са Јосифом који клечећн предаје киту цвећа Младенцу, и „Петроградска света Породица“, којој брижни поочим — оп је овде изузетно ћосав — одузима сваку веселост, не освајају гледаоца толико, као „Света породица куће Каннђани“ (минхенска пинакотека), која се иначе одликује сложеннјом комнозицнјом, пошто је и Јелисавета присутна. Рађепа је по поруџбинн Фиорентинца Доменнка Каннђанија, а доцннје постане својина Медича, одакле доспе у Немачку, као мнраз уз једну принцезу. Слика је много изгубила услед познијег чншћења н премазивања. Тако буде збрисано и анђеоско јато око Јоснфа, те комиознцпја изгледа данас одвећ симетрична. (Наставиће се) Д-р Божидар С. Николајевић