Delo

ЈЕСЕН ЈЕДНЕ ЖЕНЕ И где био да био проспаваће на топлиии женских прса. Алфред де Вињи. ПРВИ ДЕО I Уз велике парохиске цркве које су стално биле отворене народу на молитву, налазе се, у сваком кварту отменога Париза, скровитија, приснија, па и раскошнија уточишта за молитву у којима побожност отменога света, кад се на то реши, може да општи с Богом. Ту је, за Сен-Жерменско предграђе, Жези у улици Севр; за Јелисејска Поља, доминикански ораториум у Фридландском авниу; пољана Монсо има у улици Лежандр Барнабите. Лепа рококо-капела из Тиренове улице врло је згодно поделила Европски Кварт. Она припада Реданторискињама, женскоме реду који је прошлога века засновала маркиза Сен—Ивер—Лероа. Ове се калуђерице, све из богатих сталежа, нису нимало бринуле о болесницима, нити су посећивале убоге. Оне су предавале маленом броју ученица које су, као и* оне, биле из одабраног друштва; оснивачица им је, међутим, одредила улогу коју је имала Марија у кући убогог Лазара: обожавање код ногу божанског Господа. На олтару који се светлуцао од смарагда,као ћивот краља — мудраца у Колоњи, — кроз светлуцање златнога крста непрестано је светлео бледи котурић свете остнје. Оне, Реданторискиње, чедно одевене у бело, огрнуте огртачем од плаве кадифе, притегнутим златним пасом, нред лицем Же-