Delo

404 Д Е Л 0 Покајница, међутим, пошто је прошла кроз сакристију и . капелу и не зауставивши се у њима, и пошто је изашла из. црквених врата и попела се у свој купе који је по киши тамо амо шетао, осети неку лагодност, извесно разрешење, као крај какве море која мори, осети да више није зазидана у овом манастиру, да није више хипнотизована овим свештеником. Ипак је она веома одлучно хтела да одржи своје обећање и да растргне душу удаљавајући оног кога је волела. Ох! како су мрачна и немирна наша људска срца, чак п кад су најискренија! (Наставиће се) Марсел Прево. (Превео с француског Б. /I.).