Delo

X Р 0 Н II К А 121 рађа. Оно што му роди, тежаку треба за радњу у пољу, за чување блага н за остале услуге. Ако му жепско не родн и не рађа, оно не врнједи нпшта. Тешкоћа таквог потчињеног стања видп се најбоље код наших удадаба. Момак неће или ue може, из разннх разлога, да се одмах вјенча, прије него ли одведе кућн женско. Он хоће најприје да је окуша. Хоће да види и да се увјери, да ли је роткиња. Роди лп му дјецу, а особито мушку, тада ће је вјенчатп, не умре ли прије. Не роди ли му, може и мора из момкове куће. „Ово су тешке пошљедице овакове женидбе и удадбе. Или момак умре, а да се не вјенча, и оставља дјецу. Пли отјера од себе женско и враћа је родитељској кући. „Разни су разлози, зашто момак не може п неће да се вјенча, него се само ожени. По нашем војничком закону, момак не може да се вјенча, док не ислужи војништво. Први позив је у 21. години, други у 22. а трећи у 23. години. Узму ли момка у војску тек о трећем позиву, он се не може вјенчати, него тек кад наврши три године службе. И то, ако је у пјешадији. Допадне ли га да буде морнар, мора служити четири године. Надлежне власти врло ријетко, у необичним елучајевима, дозвољавају момку да се вјенча, прије, него ли ступп у војску. Али, и таква дозвола дана је под изречним увјетом, да вјенчањем не CMiije момак имати никакве препријеке за војничку службу. Не добије ли, дакле, овакву дозволу п допане ли га војпичка служба о трећем позиву, момак мора чекати 26. или 27. годину, док се узмогне вјенчати. „Осим овог узрока, има још један. Наш тежак хоће свечано да прослави своје вјенчање. Често за то нема довољно новаца. Женидба н удадба врло му је јефтнна. Нема никаквог трошка. Води кући младу, да је окуша, па ће се касније вјенчати. Познати су му случајеви, да младенци, уз пуцњаву пушака и уз велнко пјевање, иду на вјенчање, а за њнме трче њихова дјеца. „Док у женпдби и удадбп нема порода, ношљеднце растављања нијесу тешке, јер не трпе невини. Момак отјера дјевојку, јер се је већ наситио; нли га на то натјерају мајка н отац, ако виде, да нема порода. Ђендар је обично нотрошен или га за себе обезбиједпше момак и његов отац. Дјевојка, на тај начин отјерана, хоће да се свети. Није њој ни њеном оцу