Delo

122 Д Е Л 0 или мајци до изгубљеног вијенца дјевичанства. То је сасвим споредно питање. Главно је, да јој се поврати ђендар и да може новаца истргнути од момка или његова оца за најам. „Код ове ријечи памет мора да стане. Буне се и најелементарнији појмови о поштењу и о другарском животу. Дјевојка, отјерана од момка, тражи да јој момак плати најам! На што на^ам? На њено тијело, ваљда, и на истрошени вијенац дјевичанства? Као што год наш тежак сматра женско врло потчлњеним створењем, женско, регби, мирно подноси такво понижење. Жена не иде мужу, не вјенчаје се за њ, као друг, него као слушкиња, која иде у најам. Дјевојка се не удаје за момка, по овдјешњем обичају, да му касније постане другом. Она му иде у најам! Кад је отјера, тражи од момка, да јој плати најам. „Него, овај појам не влада само код удадбе. Онјеу крви народној и код законитог, црквеног вјенчања. Жена, вјенчана у најбољем реду, која је смужем изродила велики пород, не може да живи с мужем. Или је муж напушта и иде по бијелом свијету, или је туче, или је у љубави с другом. Жена одлучи, да се растави од мужа. Трчи на суд и адвокатима. Прве су јој ријечи: Нека ми плати најам, што сам толико година служила њега и његову дјецу,“ као да дјеца, коју је она родила, нијесу и њезина. „0 растављеној удадби и женидби у парннцама ради ђендара виде се и чују се ужасна чудеса. Излазе на јавност н најсветије тајне брачног живота. Женска отјерана која нпје више дјевица, а није још жена, са нечувеном хладнокрвношћу без и најмањег стида на лицу, отворено прича о свему. Њој је пред очима само ђендар. Добије ли или изгуби лн парницу за ђендар, она гони даље. Тражи нај'ам. И било је случајева, да га је добила. Не код наших судаца, који познавају душу народну. Таква дјевојка добивала би накнаду новчану за свој најам у трећем степену, код врховног суда у Бечу. Част и поштовање свим пресудама тог Врховног Суда. Може нам бити дозвољено, да спомињући неке пресуде, метнемо уза њих барем усклик! „У пошљедње вријеме окренуо се други крај. Ако је момак отјерао женску без икаквог оправданог разлога, дјевојка га потјера казненим судом. Објеси се о § 50С>. казненог закона, који казни мушко, ако заведе женску под обећањем вјенчања,.