Delo

124 Д Е Л 0 онако несрећна женска, унесрећи се још више. Ријетки су поротници, који уваже њено душевно стање. Суд је осуђује на по неколико година тамнице. И на тај начин, та туђа кост скупо плаћа своју јадну удадбу, остављена самој себн и неизвесној будућности. „Поквареност и неморал у оваквим пословима окрене н у други крај. Умре ли момак и остави ли трудну девојку, прискаче јој у помоћ њена родбина. Ствара се криви тестаменат. Три свједока на тобожњем усменом тестаменту покојниковом куну се пред судом, да је покојник оставио дјевојцп или дјетету, које ће се роднти, цијело своје стање. У лажи су кратке ноге. Врло ријетко упале такви тестаменти. Често се докаже противне. Мјесто да остане несрећно само једно створење, срљају у пропаст више њих. Тобожњи свједоци на тестаменту, и они, који су их наговорили на то, одлеже по неколико мјесеци тамнице. Женској и дјетету не помогоше ништа. Себи у велике одмогоше. Родбина умрлог момка још више побијесни на женску, која мора да се сели из момкове куће. „И тако се ова игра, од вијекова, непрестано понавља. Ништа не може да одбије наш свијет од такве женидбе и удадбе. Ни савјети, ни молбе, ни грдње, ни наведени примјери, не могу наш свијет да тргну од тог обичаја. Власти, судбене и политичке, које би једино строгим казнама могле стати на пут томе, раде врло мало или ништа. Школе, којих има врло мален број — многа села у сјеверној Далмацији, са по више од 1000 становника, немају школа! — не могу у томе ништа. Један учитељ на 100 ђака, уз најбољу вољу, не може стићи да оплемени дјечију душу. Вода тече непрестано истим неправилним током. Не ради be ништа, да јој се даде правплни правац“. Ко цознаје или барем хоће да позна и упозна народне прилике у сјеверној Далмацији, не може том чланку ништа одузети. Може много да дода. Што је у њему испричано догађа се врло често. Ради немарности позватих фактора, наш народ страда ради тога обичаја. Он не види и не може да видп кобне пошљедпце, од којих за то каткада доводе женидба п удадба. Наша женидба и удадба тако је у крви народау сјеверној Далмацији, да од стотину вјенчаних парова нма их, можда, пет или шест који нису били ожењени или удати, него су -се одмах вјенчали законитим путем. Судови у Обровцу, Кистањама, Вековнцу, Скрадину, Книну, Врлици и у Дрнишу иуни