Delo

X Р 0 II II к л 129 је тачно, даље, описана и колико ]е много унето нажље да се опише стање Алексијево кад је видео, као н цео остали свет, да његова жена воли да је на само са Вроњским! Па онда, нут од те прве побуне у душп Алексијевој, преко љубоморе једног коштуњавог и тврдог човека, до речи: ,,.Ја те волим, Ана!“, речи на коју није знала Ана да постоји у Алексијевом речнику! Други корак у љубави између Ане н Вронског, на балу; затвореност и неприступачност Анипа према Алексију: однос њен пре н после Вронског, нрема мужу и снпу; Ана, која у исто време и воли и одбиЈа Вронског и конфликт: жена, мајка и Вронски; они први немири Ашшога срца на путу Москва—Петроград; оно сукцесивно, лагано и стално, низање све јачих и јачих трзаја које Вронски изазнва; осветљавање нојединих стања њене душе само по неком карактеристичном реченицом; оно развијање од „господине“ и „госпођо“ на „ви“ и, најзад, на „ти“ с којим је упоредо ишло и њено попуштање и приближавање паду; оне две Ане које су се пред Вронским показивале: једну коју воли и јодну коју не воли; оне две крајности које се у њеној души, у исто време, додирују: cpeha п задовољство, несрећа и бол; Ана, даље, све јаче и јаче везана за Вронскога, а најјаче кад је осетила даје трудна и Вронски коме се у исто време населила мисао да треба кидати; пут њен од, као гранит, јаких нада, до нада њеног и разочарења које је довело до иод железниче точкове, — све су то у ромапу, у историји Ана-Вронски, крупни догађаји нли детаљи којн су апсолутно страни драми Е. Гироа. Тако је с историјом Ана-Вронски на коју је Гнро употребпо највише своје памети, пажње и вештине, да је што изразитије прикаже. Остало је хмного горе. Остало је само овлаш додирнуо. Он је остале исторпје тако новршно прпказао и тако их слабо довео у везу с осталим током радње да је скоро пптање зашто је остале историје и упослио. Левнн, у коме је Толстој оцртао себе, Левин претеча треће периоде у формирању Толстојевом, оцртан је мање uo с профила. Од оног великог мислиоца Левина који је у роману имао да спроведе нихилистичке Толстојеве погледе на живот н свет, Гиро је створио једну са свим слабу и обичну, бледим бојама оцртану личност која личи на Толстојевог Левина тамап толнко колико и троугао на, на пример, нентагондодекаедар. Нп друге личности нису рољефније оцртане. Тако Кити, њен однос са ЛевпДело, књ. 43.