Delo

КРИТПКЛ II БИБЛИОГРАфИЈА 133 урођене и који се од осталих људских типова разликују читавим низом телесних и душевних својстава: извесна обележја на лобањи, неке појаве у мозгу, особита оргаеизација целог скелета, нарочито нсихолошко стаље злочипца одвајају га од нормалпог човека и пред-стављају као нарочити, ниже врсте, тип, који се приближава типу човека из преисториских времсна (атавизам). Индивидуална организација злочинца одваја га од типа савременика и санлеменика п приближава га с једне стране типу нреисториског човека, а с друге натолошком стању, највећим делом епилептичарима и морално махнитим.1 Злочннац, овако оиисан, рађа се. ,Има рођепих злочинаца, велн најбољи Ломброзов ученик у Немачкој Др. Хаес Курела,2 који представљају тип човечанства како је био пре постања права, породнце и својине, да ови, у наше доба приспели прсдставници давно минулих стања, не могу да ноштују сигурност живота и својине као нн друга иравна добра.“ За њих Ломброзо вели да још израна долазе у сукоб с друштвеним уређењем, јер „злочинства, која злочинац учини, вели Др. Митровпћ, и нагон који га натјера на злочинство, бијаху некад дозвољепиЛ Њихова је карактеристика у томе, што они, гоњепн Фаталистичком нужношћу, постају злочинци: „носиоци ових обележја (то јест телесних и душевпих) неотклоњивом нужношћу постају злочинци — и ако можда непроказани — потпуно независно од свих социјалних и индивидуалних животних услова.“:? Рођени злочинац нема дакле, довољно снаге, како вели Др. Митровић, да себи забрапи нешто, што му пе да да живи у модерном друштву. 1 „Једног децембарског јутра (1870.) напђем изнепада у лобањи једног разбојника чигаву серију атавистичких аномалија, а нарочито .једну велику јаму у задњем делу главе (Mittlere Hinterhauptsgrube, која се, сем код неких мајмуна, понајвише налази код нижих сиеара. — А. П.) Утисак, који су ове чудне аномалпје па ме учипиле, био је толпко .јак, да мп < е решење проблема о природи и постанку злочипа иојавило као свршепа ствар: карактерн примитивних људи п животиња на нижем ступњу развитка и данас се репродукују... Много доцније. 1884 годнпе, пзпенађен Мпдзеовнм случајем код кога су се атавистпчкн карактерп злочинца иотнуно поклапалп с карактерима епилепсије, дошао сам до закључка: да се код злочинца поред атавистпчкпх аномалпја сусрећу и патолошке. (Говор Ломброзов прнликом отварања VI конгреса за Кр. Антр. у Турину 1906. Полицпскп I ласннк 1906. стр. 380). 2 Die Grenzen der Zurechnungsfahigkeit u. die Krim-Anthropologie s. 4". 3 Dr Haus Kureljla: C. Loml>roso u. die N'aturgeschichte «les Verbre-chers S. 2.