Delo

134 Д Е Л 0 Све описане особине не важе за „иначе моралне, али аФектом и страшћу у злочин увучене људе“х већ само за рођене злочинце. Има дакле злочинаца, признаје их Ломброзо, којима узрок злочина ваља тражити и ван злочинца, ма да и они показују, само у мањој мери, набрајана обележја (criminaloiđi). Он, на пример, не пориче значај стечених особина, социјалних утицаја итд. Шта више он им у своме последњем делу даје врло много места, ма да не напушта своју теорију о đeliquente nato. Мисли само да се велики број злочинаца као злочинац рађа и да ноказује све наведене знаке, да „такав тип распознаје и најпростији, нормални човјек.“ То је Ломброзова етнологија деликвенце. Огрешили бисмо се о свој задатак, када би овде хтели говорити о свима консеквенцијама, које потичу из ове теорије, и практичним захтевима које је поставила криминално-антрополошка школа, нарочито Ломброзо, јер његови ученици, на пример Фери и ГароФаго, још од почетка иду од Ломброза раздвојеним путевима. Озбиљно би се могло замерити г. Др. Митровићу, што није изнео замерке које се чине Ломброзу не само од заступника социолошкс школе, већ и од самих антрополога, када ова расправица и својим насловом: Један јубилеј, не би показивала да је то пригодан реФерат о раду и животу једног заслужног научника. Једне се замерке г. Др. Митровић свакојако не може ослободити, а то је што није Ломброзову теорију научније излагао и његове поставке јачим разлозима поткрепљивао. Далеко од тога да на овом месту комбатирамо теорију Ломброзову, учинићемо само неке напомене. Већ поодавно озбиљно је сузбијено Ломброзово тврђење, да постоји злочиначки тип, који се извесним телесним и душевним својствима разликује од типа нормалног човека. Пре свега није могуће утврдити тип нормална човека према коме би се могла одмеравати сва одступања нити је злочиначки тип Ломброзов, који у осталом није довољно ни деФинисан, тип у антрополошком погледу, јер је сушгина типа да се ова обележја безусловно иреносе на потомство (што за свој злочиначки тип ни Ломброзо не тврди), већ једна вештачка гомила обележја без сваког базиса. Затим исиитивањем је утврђено да се она обележја, која је Ломброзо нашао код злочинаца налазе и код људи ко.ји по кривичком законику важе као поштени 11 С. Lombroso: Uber der Urspung etc. der neuen anthrop. krim. Sćhule in .Jtalien. Zeitschr. t. cl. g. Stifrechtswis. 1881. S. 115.