Delo

138 Д Е Л 0 човек предмет кривичног права. Главно је било дело и међу правницима се водила огорчена борба само око одређивања правних појмова. „Расправе старијим правника, вели проФ. Prins,1 потсећају на хирурге, који су се код болесникове постеље посвађали о врсти болести, а заборавили на самртника". На кривца се ни гледало није. Класична школа, заснова на хипотетичном учењу о слободној вољи, сматрала је да злочинац није вредан посебне студије. На њега се примењивао параграФ који говори о учињеном делу и сав је труд суда био да квалиФикује дело и примени одредбу која о њему говори. Ломброзо је пак својим радовима, антрополошки испитујући целог човека, заинтересовао цео правни и други образовани свет, отргао правнике из бесплодне препирке око правних појмова и са метаФизичког поља спекулисања свукао их на реално поље испитнвања и показао : да п редмет испитивања треба да бу д е човек злочинац, његова инднвидуалност и његова својства. II једном за увек, да више не престане, злочинац је постао центар посматрања и испитивања. Номброзо је својим радовима живо постакао испитивања у показаном правцу и развио страсну борбу око истакнутих принципа. Али нова борба није наличила старој: она је отворила нову еру у криминалној доктрини и изродила нова, друга, схватања, која Кривично Право све јаче приближују животу и доводе у све тешњу везу с Народном Економијом. Будућност све јаче осећа благодати Ломброзова рада. И у томе је његов значај. Александар Павловић 1 Саопштеша с X конгреса Међ. Друштва за Кривич. Право. Полицпј Гласник 1900. стр. 198.