Delo

, КРИТИКА II НИБЛИОГРАфИЈА Ј37 друге појаве, али то долази само отуда, што и криминалитет и епнленсија имају то заједничко: да се обоје могу развити на дегенеративној бази. Наука данас снергично сузбија тврђење, да постоје мо:i.iho суманути чија се душевна болест исиољава само у моралној покварености и злочипачким радњама. У осталом, ако се ово учење •прнми као тачно, догали бисмо до чудних консеквенција. Злочинци су „представници давно минулих стања“. Они су данас највећим делом или епилептичари или морално суманути. Значи: карактерне особине прачовека, чији су представпици данас злочинци, биле су епилепсија и лудило. А да је то истипа, онда би данагањи свет, нотомци дегенерисаних, по наслеђу које преноси, имао каракгерпе црте само појачане и однос између лудих и паметних таман би био обрнут односу који данас постоји. ,Злочнн није, тако ћемо завргаитн ове редове,1 последица нарочите организације злочинца, организације која је само злочиниу својствена и која га натерује на извршење злочиначких радња. Злочинац показује на себи многе знаке телесне и духовне омашке у развитку, али они ни укупно ни појединачно ипак немају тако одређепо и битно обележје, да би злочинца обележавали као негато типично од његових савременика и саплеменика. Злочинац има на себи трагова дегенерације, који су чести у нижим класама одакле оп попајвигае и пониче и који се, социјалним погодбама живота стечени и наслеђени, појављују код злочинца покагато у потенццраном облику. Ко хоће злочнн да уклопи, мора отклонити социјална зла у којима злочии хвата корепа и буја, мора нри утврђивању врсте казне и њиховом извргаењу обраћати већу пажњу на индивидуалитет злочинца него на категорију злочина“. Данас се дакле не сматрају као тачни сви резултати Ломброзова иснитивања. Али то пи у колико не умањује значај његова учења. Управо хвала и слава Ломброзова и пијс у теоријама које је поставио ни у Фактима која је прпкупио нити у закључцима које је из њих извукао. Све се то може сругаити н руши се: данас се та Факта обеснажују, закључци оповргавају. Значај Ломброзова рада за кривично-нравпу науку јесте у томе, што је својим нспнтивањима уздрмао погледе класичне гаколе, која је у то доба господарила кривичним правом, и што је целу науку кренуо новим путем. Класична школа, схватајући злочни као правни појам, бегае заборавпла да јс 1 Dr. А. Baer: <ler Verbreelier in anthropologischer Beziehung. I.eipzig. Verlag von Georg Tlieme. 8. 411.