Delo

140 Д Е Л 0 ког времена, омању књигу под горњим насловом. Питање које расправља та књига веома је занимљиво. Мало смо се само прибојавали начина на који he Г. Станојевић схватити п изнети целу ствар. Нашој бојазни није било места. Господин је питање поставио на зем.њиште које се нама који волимо здрав смех и једру шалу, највише свиђа. Он је све схватио са смешне стране, он је хотимично карикирао, слабости омладине намерно увеличао, о добрим странама њеним није водио рачуна, и тим путем постигао сјајан уснех. Додајто томе хотимично рђаво употребљавање страних израза, и навлашну неумесну употребу навода, и тек ћете онда имати јасну слику свих средстава којима се писац врло вешто послужио да нас насмеје, у чему је потпуно успео. Књига јевеома забавна и шаљива. Зато је топло препоручујемо свима који воле ведар смех и ваљану шалу. Ако бисмо смели да учпнимо један мали савет Г. Станојевићу, који ће он, надамо се, радо прихватити, јер је, како по свему изгледа, трезвен човек, ми бисмо му препоручили да ништа више не пише. Да ово не би изгледало парадоксално, узимамо слободу^ да иснрпчамо једну пародну причицу. Једном се и то десило да је будалина Тале погодио кроз прстен јабуку. Одмах после тога чина Тале, као паметан човек, поломи све стреле, само да не би никад више покушао тај подвиг, јер је поуздано знао да ће се обрукати. Нека Г. Станојевић сам изведе паравоученије из ове причице. Rasap, roman iz soci.jalnoga ž.ivota, о<1 Josipa Kosora. Пре краћег времена изашао је у Загребу роман под горњим насловом, који је, како чу.јемо рапије бно штамиап у подлистку „Obzorafa. У хрватској као и у српској књижевности, где су романи, реч је о добрим романима, реткп као беле вране, и сваки покушај да се да један добар роман, мора обратити особиту пажњу књижевне хрватске и српске публике. У чему роман Г. Косора заслужује већу иажњу, то је, због свога занимљивог предмета. У роману је представљено, одкуда и зашто настаје растурање, расап сеоске задруге у Славонији. У српској књнжевности, сем местпмичног наговештавања у књижевним радовима Јанка Веселиновића нема ни мањега рада ко.ји би се бавио овим занимљивим социјалним питањем код нас. II због овако занимљивога предмета у роману Г. Косора, и због самога писца овога романа, који у хрватској књижевности ужива једно лепо име, ми ћемо се у засебном чланку, идуће свеске нашега листа, вратити на овај роман п о њему рећи коју впше. Овим смо само хтели да овај роман и његовога писца представима српској читалачкој публици у овој краткој белешцп. Н А У К А 0 учешћу судија у јавном животу с нарочитим обзиром на наше прилике од Др. Драг. Аранђеловић а. Писац нам топло црта идеалног судију и убедљиво доказује да је начин наше политичке борбе гакав да руши све те врлине и прети опасношћу, да грађани изгубе веру у непрпстрасност судије партизана. Огуда г. Др. Аранђеловић закључује: да судије у нас не би требали, у интересу свога угледа и нравосуђа, да учествује у политичкој борби на пачин на који остали грађани учествују. „Пре свега судија се пе сме лармацијски истицати у политичкој борбн. Ону збшву, до-