Delo

Б К Л Е Ш К Е 141 стојанственост, хладнокрвност н одмереност, које треба судију у званичuoj дужности да краое, треба он да пока;ке и у политичкој борби. Судија мора да избегава жучне напвде, грдље, омаловажавање и подцен.ивање својих поли гичких противнпка у јавности“. Као практичне мере иисац иредлаже 1° да се судијама забрани под претњом дисциплинскпх казни говор на партпјским зборовпма, што би, мислпмо, било и пецелисходно и противно земањском уставу; и 2° да судија не може^ биги кандидован за носланика, у округу, у коме врши своЈУ судијску дужност — мера која се може остварити а коју треба озаконити. Важан део расправе заузима излагање о социјалнпм задацима судија: о раду на умном п моралном дизању ширих слојева народних, заштита и обезбеда раднпка од експлоатисања, смањивању крпмипалитета, старан.у о народном здрав.ву, заштити спротне и напуштене деце итд. На жалост код пас досад о томе није нпко размишљао. Соцпјална полптика је бит.ка која код нас не успева. 0 њој не воде рачуна ни влада пи образовани спнови ове земл.а. То се, напослетку очевидно показало и при дискусији овог пптања — г. Др. Арапђеловић о овоме је два предавања држао с дискусијом — када се више говорнло о паклићпма н ракији у Изборној борби него толиким питан.има, важним п делпмице новим, које је предавач био пзнео. Господп судпјама особито као п осталим читаоцима ирепоручујемо кн.игу Г. Др Аранђеловпћа. Адвокати у Аустрији од Др. Алексапдра Митровића. Београд 1907. Стр. 22. Оштампано пз Бранича. У мало речи а са много заузетости и топлине писац излаже значај адвокатског реда п узвишености његова позива. „Има*и других звања, која су гепијална, илемонита и узвишона. Али, нн једно се не можо усиоредити са адвокатнма. Адвокатско зван.е једино је бистро, нлеменито и пуно задовол>ства“. С много темперамента бори се нротив умних нотвора на адвокате а оштро обара замерку, која се чини адвокатпма: да адвокати раДе. јер су плаћепи за то. „Тај је приговор неправедан и неоправдан uajпрпје с тога, што је новчана награда дјеломпчна накнада за сваку душевну радњу. Неправедап је н неоправдан је и с тога, што је сваки адвокат у свом звању, било то од своје добре вол.е или што га у неким случајевима закон нагонп на то, не један пут, пего хил.аде иута радпо и бранио, а да за то није пи тражно ни добио никакве новчане награде“. Ппсац сматра да је закон неправедан нрема адвокатима, што их приморава да много иута раде без икакве новчане’награде. Међутим пикакво јавно звање није лишено новчане награде. Ако лекари не смеју тражпти новчане награде за лечење сиротпње, онда пх за то плаћа било каква кориорација. било онштпна или држава. „Свако, дакле, нма право па новчану паграду за свој труд, иа је п добије. Једнпо се адвокату замјера, ако тражи ту награду. Он је једини. законом ирнспл.еп, ia врло често ради по неколико дана н но неколпко неде.ља, а да зато пема ппкакве новчане иаграде“. Затим нам писац излаже адвокатску уредбу у Аустрнјп. II ако је она изложена u ирсгледно и разумљпво, ппак не можемо, а да Г. Др. Мнтровнћу не замерпмо, што пам н својпм одличним иозпаван.ем етварп п обнлатим искуством нпје показао које су се одредбе ове уредбе показале као добре, а које као штетне. За нас 6u