Delo

142 Д Е Л и то било од особите корпсти, јер ће и у нас ускоро иматп пред Народну Скупштпну на решавање предлог Закона о Адвокатима. Ми се слажемо, п ако не у пуној мери, с писцем: да по правду није увек од користп огранпчавање и отежавање адвокатског рада онако како је то учпнио Аустрпјски Грађански Поступак. Својим читаоцима најтоплије препоручујемо овај рад Г. Др. Митровпћа. La vie а la caserne au point de vue social per L. Guennebauđ lieutenant, đocteur en droit. BergerSevrault et. Cie. Принуђенп смо, велп писац у предговору, да се запптамо које су штете п користи од војничког живота у мпрно време? Једина пишчева жеља, како то сам прпзнаје, јесте да бацп колико било светлостп на ово врло сложено пптање: с једне стране одговарајући на тешке оптужбе протпв војничког жпвота, а с друге стране да јаче истакне добре, корпсне страпе једног живота који зближава разне друштвене класе. Ето то је предмет ове студије. Разуме се, овајекњига наппсана нарочпто с погледом на њихове, француске прплике, но имаће интереса и за наше читаоце, војнике, који би хтелп да се пз ближе упознају по овом питању социјалном. Књига је паппсана доста прегледно и исцрпно, u на крају је наведена литература којом се је служио. Мп је препоручујемо свпма који владају француским да је с разумевањем могу читати. L'armee n'est pas commande par general РеЈоуа. Paris. H. Ch. Lavauzelle. У овој ce брошури пзносе мане вишег командовања у Француској, питање о коме се у последње време код њпх озбпљно повела реч. У том је важност ове књиге, која заслужује п нас свију пажњу. Особпто је поучан завршетак где износи побуде зашто је изашао е појавом Орошуре. „Није било извесног устезања што смо се решилп да изнесемо оно што је по нашем мишљењу највећа мана наше војне организације. Испунилп смо једну дужност што нам у души и савестп патриотизам налагаше. Извесно кадар ђенерала пма старешине врло велике вредности, којој војска поклања све своје поверење п у које земља пружа све своје наде. Но поред њих пма других, који су допрли до највишег ступња хијерархпје али су физички и умно посрнули. Сва симпатија коју можемо за њпх иматп треба да се пзгуби пред пнтересом сигурности“. Д Р У Ш Т В А Српска Књимевна Задруга. — Главнн Одбор Задругпн пмао је у апрплу три састанка, на којима је одлучено: 1) да годишња Скупштпна Задругина буде 0. маја у дворнпци Више Женске Школе а да почне тачно у 9 часова, без обзпра на број чланова; 2) да се поппше п процени магацин Задругпн рачунајућп кбмплет повезана кола по 4,50 дпн., из распаренпх кола сваку књигу повезану по 1 динар, неповезану по 0,80 дпн., Забавник п остало по продајној ценп са 4%; 3) према прпходу до краја рачунске године у 68.559-06 дин. одређена је плата особл>у и привременим чиновницима у 5.000 дпп. (по правилима до 10%; 4) саслушапи су п одобренп пзвештаји за годишњу Скупштпну, благајнпков о имовпни Задругпној п ширењу, тај-