Delo

Б О Д Л Е Р У Запеваћу с тобом из тужнога грла, 0, велика сени, песму вечне Коби! Горда моја вера давно је умрла II мој се већ живот тихо дроби... дроби... 0, песниче драги, никад мене нису Поразили људи, оне душе ситне. Ја стојах већ гордо на највећем вису, Ал' тад... под пестп Коби неумитне Поклецах ја срамно... 0, да грдна јада!... У около зјапе, ко чељусти ада, Мистична небеса и тама дубина... Куда сад да пођем? 0, куда? 0, куда? Земљи да се вратим?... та рођена груда, Проклела је давно свог блуднога сина... Душан Малушев