Delo

БЕЗ ДИМА Долазе дани и ноћи без јаве, II, као сенке, без шума, нестају; У сну, пролазом око моје главе, Сви догађаји и стварност престају. Долазе дани и ноћи без јаве. Ја не познајем израз божјег света, И немам појма за мисли и боје. Небо и земља више ми не смета, Као ни љубав, к'о ни ране моје. Ја не познајем израз божјег света, Где дух лагано, нечујно је опо, РСао лепота, нрах лептира, цвеће. II ја не видим да сам сасвим пропо, II да ме ништа више не покреће, Где дух лагано, нечујно је опо. Не видим где су моје ноћи суре II старе страсти, маовина стара, II не знам где су моје авантуре, И срце лудо, да л' се већ одмара. Не видим где су моје ноћи суре. Ја не знам више, да л’ се сећам сада Једног момента и изгледа лица, Једног момента да л' се сећам, ма да Још гледам себе свезаних вилица. Ја пе знам више да л' се сећам сада.