Delo

ДВЛДЕСЕТ ГОДННЛ ПОЛИТИЧКЕ ВОРПЕ НА ПРИМОРЈУ 140 • * народност, кад би се населио на обалн Мораве. То је мало исувише, и тако не може говорити онај, који има јасних и одређених појмова о солидарностн двају сродних племена иискрених жељаза њу, авећ џаба ти словенску солндарност и братску слогу. То је за сваку осуду!“ Међутим пукло је ново чудо. Зна се, како су се, у свезн са устанком у Херцеговини и са већ прпје углављеном окупацијом Босне и Херцеговине, прогањали Срби на Прнморју, у Хрватској и Славонији. То прогањање Срба у Хрватској и Славонији достпгло је свој врхунац, кад су Русија, Србија и Дрна Гора заратиле против Турске. Србе је прогопила тадашња народна влада у Хрватској и у Славонији. На челу тој влади био је народнп бан Мажуранић, кога су једино Србп у Хрватској и Славонији довели на банску столицу. Да се за то захвалн Србима, народни бан прогонио је Србе, као мало ко до тада. Српско п руско ратовање са Турском била му је згодна прилика. Срби по Хрватској и Славонији затварани су, као велнки издајницн, ради симпатија према Србији, Црпој Гори и Русији. II баш у доба, на које се односе ове успомене, год. 1891., новосадско Наше Доба у 34. броју од 1. (13.) маја, изнијело је нови доказ о прогонству Срба у Хрватској и Славонији, док је бановао народни бан. Обзор, који је увијек бранио пародног бана, говорио је, да је он прогонио Србе по наредби са високога или највишега мјеста. Писац чланка у Наше Доба, из Осијека, јемчећи за истину онога, што пише, приповиједа сасвим друкчије. Како је народни бан био заредио затварањем и нрогањањем Срба по Хрватској и Славонијн, један врло угледни Србнн тужио се за то лично цару у Бечу. „На то је“ — прича писац Нашега Доба — „бан позвап у Беч ad audiendum verbum и кад се као опарен вратио у Загреб, онда је ou ово једном од својих најближпх савјетника и моме некадашњем пријатељу сасвим преплашен проповиједао. Цар и краљјетада бана прилично немилостиво примио, па кад се овај хтио бранити, за што он гони Србе по Хрватској и Славопнјп, опда је Његово Величанство од ријечи до ријечи зловољпо одговорило овако: „Јсћ kann nicht gestatten, dass die Serben in Kroatien verfolgt werden, da ich ^ersbnlich iiberzeugt binn, dass die dortigen Serben eines meiner