Delo

150 Д Е Л 0 treuesten Volker sind. Sie haben augenbli'cklich jede \veitere Verfolgung einzustellen und die bereits Verhafteten auf freien Fuss setzen zu lassen.“ Ja сам себи те ријечи још онда, кад су ми достављене, тачно записао и сад их саопштавам истине и вјечите успомене ради. „Забадава, дакле“, — наставља писац Нашега Доба „данас Обзор проповиједа, као да су 1876. бану из Пеште и Беча заповиједали, да се Срби од Осијека до Зрмање прогањају и затварају. Може бити — и биће — да су онда у Бечу и Пешти жељели, да се из Сријема и Крајине не потиомаже Србија у свом рату 1876. године против Турске, али да није никаквог налога било за небратско прогањање, то најбоље доказује онај истинити призор, о коме сам мало час говорио. Бан је могао пазити на Србе, он је могао и неке нревентивне мјере против нас употребити, али да је требало српско име и писмо свугдје забранитп, српске куће преметати, српске грађане, учитеље и свештенике прогонити и затварати, то најмање треба Обзораши данас у том правцу да доказују, као да је то све учињено по налогу Мађара, а учињено је само по вољи Мажуранића и других Обзораша, који су онда били господари ситуације“. Не треба ни говорити, да је ова црна вијест освојила све ондашње српске новине. Све су пренијеле чланак Нашег Доба и опширно су га коментовале. Обзор није о томе ни ријечи проговорио. Узалуд су га сви српски листови позивали, да порече и докаже противно или да призна вијест Нашега Доба. Обзор је свечано мучао. Како је било онда, тако је и данас. Бојао се, без сумње, да порече, јер је писац Нашег Доба пријетио доказима. Признати, наравно, није хтио, јер би на себе и на своје људе бацио чудновату сјену. II то је било, па прошло! Мало касније, у другој половини 1891. год., отворила се у Загребу господарска изложба Хрватске и Славоније. II та, чисто економска појава, добро је дошла букачима, да вичу о сједињењу не само Далмације, него и Истрије са Хрватском и Славонијом. Нарочите хрватске депутацаје са Нриморја ншле су у Загреб, гдје су се састајале са угријаним главама, па на сав глас тражиле су сједињење. Нико није ни промишљао о озбиљности тог пи^ања. Викало се на изложби, а загребачке опозиционе новине потпиривале су ту вику. Баш том прили-