Delo

КРИТИКА II .БГШЛИОГРАфИЈА 423 каламбуре: ужета, ужари ужари; четврту сцеиу -II ч. био сам нросто прескочио и оставио за згоднија времена. Г. Костић се трудио н да задржи број стихова оригинала и успео је. Чак и онде где се неки детаљ има пснравити не мора се прекорачити број стихова. У Немаца је Шлегл могао да преводи у истом бро.ју стихова, Фос није могао. То је дакле пнтање нреводиочеве моћи. Ја на број стихова нисам обраћао пажњу, није ми то у почетку нало на ум, носле, нисам бројао стихове мислећи да их ни Шекспир није бројао. Па ипак, дакле, без икакве намере врло често сам успевао да преведем дугачке партије у истом броју стихова, док сам опет на другим местима слободно прекорачивао број стихова оригинала. Често је и сам оригинал негда згоднији за то, негде незгоднији. Тако на пр. у „Отелу“ једва нмам неколико десетина стихова више. У самом Коријолану кад сам га најзад пребројавао нашао сам неке монологе потпуно равне оригииалу, док је у првом чину у онпм убојним сценама, са искиданим стиховима у којима једва и има поезије највише прекорачења, као н у Волумнијином дугом говору у V чину, који је у главном само у стихове преточена ироза Нортова превода Плутарха (види навод о том у Hazlitt's Characters af Sh's plays p. 61 и 62). Ja, дакле, у тој особини — очувању истог броја стихова — нити видим неку немогућност нити то сматрам као неку особиту врлину. II г. Костић је са свим правилно схваћа као свој снорт. На нослетку ми је остало да споменем прву и најгдавнију врлину овог, као и осталих нревода г. Костићевих: његов бриљантнн стих, мајсторски јамб. Његов је стих леиши од Шекспирова — прн чему, дабогме, треба имати на уму да Шекспиров стих с техпичке стране уопште није мајсторски. Шекснирова слободнија унотреба десетерца који нарочито у познијим драмама парасте за 1, 2 па и 3 слога! могла би српског преводиоца ослободиги од тегакс задаће г. Костићеве. Види о Шекспировом стиху и његовом каракгеру у разним перијодама Шекспирова рада, особито лепо и прегледпо израђену партију у проФесора Шипера: Grundriss đer Englishen Metrik p. 220—230. Треба г. Костићеве јамбе ставити норед Змајевих у преводу „Цфигеније“ па да се види шта је стих. И да је Змајев превод бољи но што је убили би га они слаби, бледи сгихови; док г. Костићеви стихови самом својом музиком носе слушаоца далеко изнад цепидлачке ннтерпретације. Треба чуги Кајнцову генијално изразиту прозу од финих, мелодијозних стихова Гетова „Фауста“ или ,Таса“, па да се