Delo

БРАК II ПРАВОСУЂЕ 41 пак свака сумња била отклоњена да шеријатски судови без пристанка парничних страна ако су оне немухамеданске вере, не смеју им судити унућена је била једновремено свнма мисионарима нарочита нота, у којој се између осталога напомиње: „Што се тнче спорова, у којима се расправљају религијскоправна питања и то између самих мухамеданаца или искључиво између хришћана, то за њих ако су парпичне стране мухамеданске вере надлежни су шеријатски судови, а ако су хришћани — црквени судови.“ У нракси међутим, није нпкада осноравана надлежност црквеног суда за брачне спорове. Чињен је истина једном покушај од стране турских судова да имовннско-правне снорове, који потичу из брака, узму у своје руке и да их сами решавају, али после дугих преговора између Порте и Патријаршије то нитање је у негативном смислу било расправљено и једном ирадом дефиниттвпо утврђено. Расписом министра правде од 3. фебруара 1891. године саопштена је свима судовима у царевини одлука министарског савета, по којој су црквени судовп искључиво надлежни за све брачне спорове, па тицали се они саме везе брачне или имовинскоправних односа супружника на брачном стању заснованих. У Турској према томе у свима брачним предметима за мухаме. данце важе у свему и искључиво прописп шеријатског закона. а хришћани у погледу брака и свих брачнпх предмета подлеже својој црквеној власти, која примењује у свему само своје специјалне црквене законе.1 За православне хришћане у Цариградској Патријаршији судска надлежност за брачне спорове нодробније је обележена у бератима, које Султан нздаје изабраним Патријарсима н Митрополитима приликом њихова постављања. „При склапању и разводу брака и расправи других верских спорова, који бн се појавили између двојнце хришћана, — гласи тач. 12. патријарховог берата — само Патријарх или њнме одређени Мојим Високим Бератом, митрополити, архнепископн, епископи и заступници (епитропи — протосинђели) њихови имају право мешања; и нико од кадија и најиба или другн ко не може, према старом обнчају, мешати се нити сметати, нптн пак кажњавати. кад овн (Натријарх, митрополити и т. д.) мире завађене стране н кад ради тачнијег уверења о стању ствари налажу заклетву 1 В. Hahn ор. cit. Tiirkei.