Delo

42 Д Е Л 0 у цркви и афоризмом (одлучењем) кажњавају“. Затим даље т. 13. и 14. истога берата прописује: „Свештеници под управом Патријарха, митрополита и заступника (епипровавекила) њихових без знања и дозволе њихове, нека не извршују забрањене бракове. Нека се саветују и кажњавају они који живе са женом без брака, пошто се не слаже с њиховим верским канонима да неко отпусти своју жену и другу узме или да по четврти пут у брак ступи, јер је брак само три пута дозвољен, и то после смрти женине.“ А у бератима, који се дају свима митрополитима под управом Цариградске Патријаршије у границама Отоманског Царства, ириликом потврде њихова избора, између осталога вели се: „Кад неки од хрпшћана хоће да склопи или разведе брак, нико други да се не меша нити уплеће у то, сем Митрополита и њиме одређених заступника (епитропа, већила).4*1 По „упуствима (06t]yias) за вођење парница у црквеним и мешовитим црквеним судовима у области васељенског престола“, која су издата од стране саме патријаршије за време Константина V крајем 1899. године, судови за православне хришћане, као помоћни институти епископске власти деле се на црквене и мешовито-црквене. Ирема томе, како при катедри цариградске архиепископије, тако и при свакој митрополији, епископији или екзархији постоји и чисто црквени и мешовито-црквени суд. Чисто црквени суд сачињавају: један председиик са четири судије свештеног реда и секретар (један или двојица према потреби), но он не мора бити свештено лице. Мешовити пак црквени суд, пзузимајући великог народног, сталног мешовитог савета у Цариграду, састоји се из једног председника, који мора бити лице свештеног реда, четири судије световњака, секретара (једног или двојице) који може бити или свештено лице или обичан световњак. По тач. 10. и 11. књига II, тит. 1. гл. 1. поменутих упустава (или судског устава) „Сви (духовни) спорови, који се тичу брачних односа и заручења, на пример о законитости или незаконитости брака и заручења, о разводу једног и другог, о месту становања и издржавању деце за време трајања парнице или после развода брака, о одвојеном животу супружника, о обновљењу заједничког брачног живота, — по предмету спора спадају у надлежност црквених судова архиепископије цариградске и 1 В. Перић Н. ор. cit. сгр. 163, 164 и 171.