Delo

60 Д Е Л 0 Какав је то огромап преврат био у односима Маџарске и Аустрије у Бечу канда нису ни слутили. Пстина се у Бечу није мислило да то министарство буде као министарство какве одвојене, независне земље, ни шта више ни какво независно министарство, већ министарство, које ће „администрирати (Verwaltimgsministermm) а не управљатп (Staatsmimsterium!)“. То је био први а уједно и судбоносни корак модерпизирању Угарске, корак који је распалио све амбиције и скривене наде једног жилавог народа. Сутра дан (18. марта п. н.) по саставу новог министарства, на нредлог Кошутов, угарски сабор укиде сва феодална права племића, признавајући за уступљене земље сељацима само право на накнаду у новцу. Тако је Угарска за неколико дана постала уставна, модерна држава. А укинувши феодализам постаде земља грађанске једнакости. Истина је тиме Кошут отуђио од себе вишу аристокрацију, али је за то задобио сељаке, а за ствар Маџарске то беше већа добит од губитка. Шта више све те одлуке донела је досадања маџарска сталешка скупштина, у којој сада не гласаше као дотле одвојено сваки друштвени ред за себе, већ сви заједно, изједначивши се дакле у нравима: магнат с грађанином! После ове значајне тековине дошле су и друге. У низу закона Маџари су стипулисали све оно што би требало да је у Уставу и органским законима. II ако се Беч опирао да их призна и ако је изгледало да ће се морати крвљу искупити све ове тековине, ипак је цар, после енергичног отпора Маџара, морао попустити. II 11. априла (п. н.) цар Фердинанд их у Пожуну санкциониса. По тим „Законима од 1848.“ — Маџари су ималп годишњи парламенат с трогодишњом периодом трајања, одговорно министарство, слободу штампе, званичан маџарски језик. Племство, које беше изгубило земље имало је да ирими накнаду у држ. папирима (облигацијама). Тако се свршио први чин револуције у Аустрији и Маџзрској. Изгледало је да је демократија победила и у једној п у другој половини монархпје, и да су представници старог друштвеног и политичког система напустили своју ствар. Међу тим реакција је чекала само згодне моменте. И они дођоше у скоро. Радецки је успео да разбије Карла Алберта краља сардинског (код Кустоце 25. јуна п. н.) и да угуши талијански иокрет. Реакција н двор у Инсбруку рачунали су сада на војску. Сем тога они су рачунали и на — Србе! Онако као што су Ра-