Delo

РВфОРМА ИЗБ0РН0Г ПРАВЛ У АУСТРИЈИ 61 децкове победе у Пталији окуражпли реакционарпе кругове, скоро тако исто им је дала паде и нобеда Срба над Маџарпма код Сеитомаша. И септембра месеца (22) двор се аустрнјски од једном досети да се маџарски закопи од 1848. не слажу с духом нрагматичке санкцнје од 1723. — неком врстом државног уговора, којим је тада измењен закон наслеђа у Хабзбуршкој монархији. То је значпло опозивање свега што је дато законнма од 1848—! — значпло је да сада пма реч: сила! Тако је плапула маџарска револуција. Читаоцима овпх редова, без сумње, познато је, како се та револуција свршила, и како је за време њенога трајања Кошут збацпо династпју хабзбуршку прокламовавшп независну, самосталну, Маџарску. Разуме се да не улазп у оквнр овога чланка прпчање догађаја револуцпје, већ само помпњемо овде неке важнпЈе од њих у колико су неопходно везани с нашом темом. Стара Аустрија спремала се сада да се разрачуна с револуцијом и то најпре у Маџарској. Овако су револуцпопари у Бечу и схватили оно бацање рукавице званичне, дворске Аустрије маџарској влади. И кад хтеде да одмаршпра бечки гарнизон за Маџарску, у Бечу се маса народа одупре томе и покуша да спречи одлазак војске. То је био узрок трећем устанку бечком (6 октобра п. н.). Двор п опет побеже нз Беча у Олмиц. Ту би позван и парламенат, пошто киез Виндпшгрец крваво угушн бечки устанак! И окрњенп парламенат наставп својрад у Кремзиру. Али и овде није могао довршнти свој главнп посао — израду Устава. Од њега нам је остао само предлог Устава, који није дочекао да буде и санкцнонисан! Тај 'је предлог само доказ слободоумља првог аустр. парламента да је вредно поменутп га. Још се парламенат бавио израдом Устава када је цар Фердинанд абдицирао у корист свога синовца Фрање Јосифа. I. (2. децембра п. н. 1848.). II новоме цару, разуме се, ирва је брпга била да изведе земљу пз неодређености и несређености. Он није дуго предомишљао којим нутем треба ударнти, те поверн гроФу Стадијону нзраду новог Устава, који би објављен свету 4. марта 1840. То је бно другн аустријскн устав. Основпа мисао је овога устава-централизација мопархпје. Није било више засебпе Аустрије п засебпе Маџарске већ једна, једноставна држава с престоницом у Бечу. Баконодавно тело пмало је два дома: Горњи (Oberhans), п Доњн (Volkshaus). У Доњп