Delo

62 Д Е Л 0 Дом долазили су народнп посланици које су биралп свп онн, којн плаћаху најмање шест форината непосредне порезе, а на сваких 100.000 пореских обвезника долазио је по један.нар. посланик. Горњи Дом бројао је 170 чланова — и то 40 су бирали провинцијски сабор (Landtage) а 3Д чланова долазило је силом свога положаја и велике порезе, коју су плаћали. Но и овај Устав имао је судбину првог Устава аустријског. Он није живео више од пуне две године. Маџари, разуме се, не хтедоше да чују о њему. А ни Чеси га не прихватише, већ шта више Палацки, вођа Чеха и славни исторпк, у једном меморандуму изнесе гледиште и разлоге за што не примају октроисани Устав. Два индивндуално најјача народа у хабзбуршкој монархији не хтедоше дакле да чују за тај Устав. А код готовостп дворских кругова да се врати стари лични режим, није требало дуго чекати па да и овај Устав буде суспендован. Револуцнја је била угушена у свима земљама, — у Италији, Аустрији и Маџарскј, и сада се ннје имала бојати каквог отпора. Тако тада — 20. августа 1851. — цар једним својим гшсмом, упућеним на председника владе, кнеза Шварценберга, објави да је одлучио да од сада министарство буде једино п само Крунн оцговорно. А ускоро за тпм Устав од 1849. би и формално укинут царским патентом од 31. децембра 1849. Аустрија је и опет постала неуставном земљом! Можда ће читалац ових редова мислнти да смо се дуже задржали на 1848. год. но што треба. На против! То је тако знача.јна година, да она чини епоху у развићу Европе, иа дпкле и Дустрије. Шта више 1848. година значајнија је за псторпју Аустрпје но ма за коју другу земљу. Револуција истииа ипје победила, није успела да створи уставни и парламентарни режнм и да пренесе власт на ред друштвени, коме је ова сада, лигиком историје, припадала — на трећи ред, на буржоазију. Али је довољна била и пегативна страпа њена за псторијски развптак Аустрије. Она је уппштила феодализам у Аустрији. Њој дакле нма и Аустрија и Маџарска да захвале што су стресле са себе мемлу средњевековног духа, што су постале земље грађанске једнакости. Ако није било политичке слободе, било је сада правне једнакости, било је сада слободних људи, а нестало је полуслободних н наполичара сељака, и целог феодалног система. Пз рушевина револуције изашла је друштвено препорођена, модерна, грађанска Аустрија. Да ништа друго револуција није