Delo

0 ЗАВЕТНОЈ МПСЛН СВ. САВЕ 13 штени епископ кир Данило, — који је достојну заповест примио од благочастивог и христољубивог Стевана краља Уроша, да се стара о зидању храма и о свему што је потребно за подизање и улепшавање ове свете цркве“. Ова је грађевина сазидана 1315. године у романсковизантијском стилу и, по моме нахођењу, како по својој техничкој и конструктивној савршености тако и по лепоти и богатству, савршености и прецизности израде орнаметике споља, може се ставити на прво место од свих српских црквених грађевина свију времена. Цела је грађевина била споља обложена великим и једнаким тесаницима наизменично у три боје, и сви су били као стакло полирани. По предању, ова је црква ускоро после косовске битке претворена у џамнју, те је уз цркву било дозидано минаре, које је гром после кратког времена оборио, па се то ускоро десило и с другим, које је поново назидано. Џамија је затим напуштена, тако да се грађевина данас налази у рушевинама, али је јужна и источна половина њена до крова још у целости. Уз јужни зид и данас стоји половина минарета. Занимљива је белешка о Дечанима. У „житију Стевана Дечанског“ вели биограф: „И тако подиже се Господин Краљ (Дечански) са овим преосвештеним (тј. Данилом) и с неколико властеле, те пође тражити место на коме би подигао храм. И ишав тако нађоше равно место на брегу реке звана Бистрица11, — па затим долази опис церемонија за полагање темеља Дечанима. Пошто је на том месту сву ноћ одржано бденије, то сутра дан „Господин краљ узе У РУКУ угаони камен, — и тако прво он положи камен својом руком, а за њим и овај преосвећени, и посветише храм Вазнесењу Господњем на славном месту званом Дечани. И сакупише се ту многи вештаци и уметници мајстори и, пошто је све било приуготовљено, почеше зидати на дивоту и усхит онима који су гледали, творећи разноврсне и часне мраморе, полажући их у саздање ове божанствене црквеи. Дечани су изведени с кубетом, које је по принцппу конструктивног извођења византијско, али које је иначе