Delo

14 Д Е Л 0 по спољном облику, као и цела остала грађевина, у основи у романском стилу. У романском су стилу и сви архптектонско естетичнп елементи споља и изнутра. Значајно је, да се на Дечанима опажају трагови ренесанса, и то: на первазима камених преграда између стубова у главној цркви, на каменом иконостасу и на некојим прозорским капителима. — Зидање Дечана отпочето је 1323., а довршено 1331. год. Према томе и поменути трагови ренесанса падају ускоро после сличних трагова у Италији. Дечани су изведени у тесаном камену, споља у једнаким слојевима тесаника наизменце у две боје: чист бео и шарен мрамор. Сви су тесаници споља полирани као и код бањске цркве краља Милутина, и по техничкој савршености, богатству и лепоти орнаметике могу се Дечани са овом скоро мерити. Грађевина је потпуно очувана, као и живопис, који је сасвим јасан, и који долази V најлепше живописе у старим српским црквеним грађевинама. Поред многобројних црквених грађевина, које су подизали владаоци, има и повећи број таквих, које су по угледу на њих подизала властела и црквене старешине, а о којима има такођер понешто података. Много мање има гшсмених података о многобројним мањим црквеним грађееинама, које су, било непосредним утицајем Св. Саве, било доцније по угледу на владаоце, - подизали поједипи имућни људи или народ каквог места или покрајине. Главно је, да је на тај начин, поглавито у току XIII, XIV и XV века, створено на српском земљишту више стотина црквених грађевина, од којих скоро све, а нарочито манастири, вршише заветну мисао Св. Саве, тј. своју црквено просветну културну задаћу, од којих се већи део, по злом удесу српског народа, данас налази у рушевинама, а од некојих су чак и темељи раскопани. Народ је, међутим, осетио благотворни утицај од подизања ових грађевииа, он их је примио као своје, уздизао и славио оне који су те грађевине подизали, њима се поносио, као што тврде многа предања у народу о гоме, а нарочито народне песме, из којих се, поред осталога, види и то, да је светла успомена н'а Светога Саву ухватила најдубљега корена у целом срп-