Delo

0 ЗАВЕТНОЈ МПСЛИ СВ. САВЕ 1 б ском народу. Место набрајања многих предања, сачуваних или створених у народу, и многобројних народних песама, које говоре о томе, за данас he, мислим, бити довољно, да само подсетим на ону, без сумње вама свима добро познату народну песму „Милош у Латинима“, у којој се онако, с пуним срцем и из дна душе, одаје хвала осниваоцима црквених грађевина, а поред тога још силније изражава понос народни, што има такве грађевине. Највећи је део црквених грађевина у. средњем веку у Србији изведен у византијском стилу, и како се код нас на томе ништа систематски не ради, јер готово ништа није још о томе објављено, код тако огромног броја црквених грађевина које пропадају — то је по свој прилици и врло вероватно, тај начин грађења пренесен у Србију из јужне Маћедоније, којој је тада Солун био врло јак културни и просветни центар. А за Св. Саву каже његов биограф, да је, у намери да зида Жичу, довео „мраморнике из грчке земљеС Тај је — византијски стил —ухватио корена у народу и има разлога претпоставци, да су доцније, у XIV и XV веку и даље (у III епоси црквеног грађевинарства, почев од кнеза Лазара), нарочито омање црквене грађевине градили српски неимари, јер се на њима опажа знатна стилска разлика од главних црквених грађевина, подигнутих за доба Немањића у византијском стилу, нарочито у спољним архитектонским облицима и знатној примени орнамената (у чему, орнаментици, Манасија прави у неколико изузетак), што све не виђамо на тим старијим грађевинама. За ЈБубостињу се нпр. зна да је њен неимар био Србин, јер је и до данас очувано, у цркви у каменом прагу, урезано име њена творца: „протомајстор Боровић РадеС што ће без сумње бити иста личност, која се у народним песмама помиње под именом: „Раде неимаре“. Да је византијски стил ухватио корена тако, да су српски неимари доцније ималп удела у подизању црквених грађевина у томе стилу, доказ је, поред поменутога, и то, што су и до данашњега дана у српском народу очуване традиције грађења цркава, истина у модификованом, али ипакуоснови у византијском стилу, као што су цркве у Нишу, Пироту (стара), Приштини,